Прихватите све што Европа нуди

Директора источноевропских студија на вашингтонском центру за истраживање „Вудро Вилсон” Мартина Слецингера домаћа јавност је упознала као стручњака за Балкан који је у последње време често објашњавао услове у којима је отцепљено Косово. Слецингер је као „Фулбрајтов” стипендиста у бившој Југославији са докторатом на тему политичког развоја СФРЈ имао прилику да се упозна са историјом Балкана, а истраживао је и прилике у источној Европи и Русији. Ових дана је поново у Београду како би јавности у Србији представио своја запажања о политичким трендовима у источној Европи и њеним односима са САД.

С обзиром на то да је Слецингер амерички стручњак за део Европе коме припада и Србија, немогуће је не приметити погоршане америчко-српске односе и затражити његов коментар.

– Тврд став према Европи који сада заговарају поједини српски политичари, за америчку владу нема никаквог смисла. И поред разумевања неких чланова администрације за српску фрустрацију изазвану губљењем дела територије, САД се држе свог курса и тако ће и бити – истиче Слецингер.

Наш саговорник истиче да се око добрих српско-америчких односа сада мора много више трудити него у време хладноратовске поделе биполарног света када су се Американци јако ангажовали око Београда. Америка сада очекује од Србије „мекши став према Косову”. Слецингер при том објашњава да је интересовање САД за југоисточну Европу одавно опало и да зато Америка није улагала у експерте за овај део света. Последица тога је да САД немају дипломате или стручњаке који би разумели српске позиције.

– Што се тиче САД, најбоље што би могле да ураде да би побољшале комуникацију са Србима јесте да апсолутно ништа не раде, у смислу да треба да престану да објашњавају зашто је Косову требало дати независност, зашто је то добро за Србе и слично. Верујем да би САД требало да се суздрже од коментара и контрапродуктивних савета – додаје Слецингер.

Он сматра да је америчка администрација потегла погрешне аргументе за независност Косова, у стилу великих сила које се према међународном праву или праву народа на самоопредељење постављају у складу са својим тренутним интересима. При том, САД не престају да тврде да би у српској власти радије виделе политичаре из демократског блока, али се поставља питање да ли су својим ставом према Србији погоршале изгледе демократских снага на предстојећим парламентарним изборима и повећале изгледе Српске радикалне странке.

– У искушењу сам да одговорим потврдно. САД и Марти Ахтисари су се тако понашали током преговора између Срба и Албанаца да би тај став разбеснео свакога у Србији, био он професионални дипломата или грађанин. Уз то, мислим да је због понашања САД и Европе Борис Тадић испао смешан јер се залаже за преговоре, тражи састанке са западњацима, а ми му нимало не помажемо. А при том тврдимо да би он био наш најбољи саговорник у Србији – додаје наш саговорник.

Он сматра да администрација његове земље није већ сада заузела став према евентуалној радикалској влади у Србији и да ће Вашингтон сачекати да види како би се СРС понела.

– Наравно, не треба се заваравати да ће Американци седети скрштених руку ако радикали буду преузели мере на Косову или у Републици Српској – наставља Слецингер.

Амерички аналитичар не крије да на овогодишњим председничким изборима у САД подржава демократског кандидата Барака Обаму за кога верује да заиста може да промени америчку политику. Обама не припада старим политичким елитама, тврди Слецингер док напомиње да би се Обама пре свега заложио за промене унутар америчког друштва, система здравствене заштите, на пример.

Међутим, ствари ће се спорије мењати на спољним „фронтовима”, сматра Слецингер уз објашњење да САД не могу тек тако да повуку трупе из Ирака или Авганистана. Оно што би Обама ипак могао да уради је, према Слецингеру, да америчку спољну политику учини мање арогантном и унилатералном.

Његова предвиђања су да ни нови председник САД, ко год био, неће имати времена да се превише посвети Србији и Косову. То не значи да ће избећи нове проблеме на Балкану.

– Одвајање територија по националним основама је неприхватљиво. Американци су то подржали, зато што су веровали да је сецесија у овом случају делотворна, да је треба подржати са разлогом. Моја процена је да ће Албанци из региона тежити да се уједињавају и даље. Запитајмо се, зашто и не би, ако им се већ пружа таква могућност. Ако се нешто не предузме, Македонија би прва могла да се нађе у великој кризи – додаје он.

Амерички приоритети су негде другде, констатује Слецингер и зато саветује Србији да се у решавању својих проблема окрене ЕУ.

– Србија не треба да тражи помоћ и разумевање нити од Русије, нити од моје земље. Србија, као и Косово, припадају Европи и логично је да ће се око њих заложити Европљани, а не неко други – сматра Слецингер.

При том, наш саговорник процењује да ће и руско занимање за Србију ослабити. Као и САД, и Русија се окреће важнијим изазовима, а у њеном случају то су, сматра Слецингер, енергетска политика, односи према САД, ЕУ и Кини. За руско–српски наступ према Косову каже да је био уреду и да су Руси подршком Србији ставили до знања Американцима да се проблеми више не решавају унилатерално.

– На кратке стазе, ЕУ за Србију значи прилив европског новца, а на дуге стазе, то је интеграција и стабилизација целог региона. Мислим да Србија треба да прихвати све што ЕУ буде нудила, Споразум о стабилизацији и придруживању, укидање виза и слично јер је то конкретна помоћ, за разлику од контрапродуктивних изјава појединих западних политичара. ЕУ је једина реална будућност за Србију – констатује Мартин Слецингер.