Нећемо у радикалску владу

Суботица – Иштван Пастор, лидер Савеза војвођанских Мађара, који предводи кампању Мађарске коалиције коју чине и странке Андраша Агоштона (Демократска партија војвођанских Мађара) и Шандора Пала (Демократска заједница војвођанских Мађара), очекује освајање пет до седам посланичких места у републичкој скупштини, а од 15 до 18 у војвођанској, а као своје будуће коалиционе партнере види исте странке са којима је и данас у коалицији.

– То значи Демократску странку, Г 17 плус, Либерално-демократску партију и Лигу социјалдемократа Војводине, јер се њихове политичке опције подударају са оним што представља и наше стратешко опредељење. У овом моменту не видим маневарски простор у односу на Социјалистичку партију Србије и нарочито Српску радикалну странку.

А у односу на „народњачку коалицију” Демократске странке Србије и Нове Србије?

Немам јасну слику о њиховом опредељењу, и на основу информација из медија сматрам да су се због повезивања са радикалима удаљили од позиција на којима су били.

Изричити сте у ставу да на републичком и покрајинском нивоу нема сарадње са СРС-ом...

Не да нема сарадње, него нема коалиције, то су све одвојене ситуације. Онај ко хоће да буде озбиљан политички играч, а ми то хоћемо, мора да разговара. Са сваким. Сарадња је могућа, али за коалицију не видим простор.

... ипак, они вам нуде место министра полиције.

Те понуде сам доживео као вербални гест у служби дизања рејтинга СРС-а, она није изговорена због нас него због бирачког тела радикала.

Да ли је било разговора на ту тему и да ли бисте прихватили такву понуду?

Разговор прихватам у сваком моменту, али такву понуду бих са осмехом испратио.

Узбуркали сте и локалну политичку сцену изјавом да бисте ушли у сарадњу са „црним ђаволом” само да у Суботици задржите доминантну политичку позицију. Многи су у „црном ђаволу” препознали Српску листу за Суботицу коју чине СРС, СПС и ДСС.

Нисам рекао да би тако нешто дошло у обзир, већ сам нагласио да је у нашој политици Суботица полигон од посебног значаја где смо заинтересовани да останемо претежна политичка опција, а „црни ђаво” је ту био само у форми реченичког заокрета, а не политичка квалификација. Након 11. маја ми сви треба да останемо да живимо у Суботици и нисам заинтересован за велико унутрашње таласање. Ми треба да се бавимо градом, а не да стварамо фронтове из којих ћемо вербално „пуцати” једни на друге. Желимо да унутар проевропског блока будемо најјачи и да се постигне коалициони договор са истим политичким партнерима као и у републици и у покрајини. Са осталима сам спреман за сарадњу и договор без обзира на идеолошке разлике, јер је локална политика другачија, али то не значи коалицију већ удруживањe снага.

Након објављивања концепта територијалне аутономије за Мађаре пребацује Вам се скретање удесно и то под утицајем ДСВМ-а и ДПВМ-а.

У Србији када неко спомене аутономију: персоналну, војвођанску, територијалну, то се као по неком Павловљевом рефлексу жигоше као иредента, дезинтеграција и разбијање земље. То је лоше, јер аутономија не доводи у питање суверенитет, него унутар признате државе уређује међусобне односе. Концепт који је изазвао негативне реакције познат је већ 10 година, и ми сваки вид аутономије схватамо као идеју која треба да нађе своје правно упориште у поретку Србије, односно да се опредмети у законима Скупштине Србије. Ми нисмо за хајдучију, нити за нешто што се кришом ради, већ чекамо на довољну политичку вољу и партнере да се она претвори у закон.

Да ли је ваш концепт територијалне аутономије један од могућих услова за стварање коалиције на републичком или покрајинском нивоу?

Не могу рећи шта је минимум, а шта максимум наших коалиционих услова, али не могу озбиљно да замислим да се комплетан материјал истакне као услов. Мислим да се као основ коалиције реално може прихватити оно што је разговарано уочи другог круга председничких избора са Борисом Тадићем: персонална аутономија, децентрализација државе и максимално широка овлашћења унутар садашњих уставних оквира за Војводину. То је од стратешког значаја за нас у истој мери као европско опредељење Србије и њен економски опоравак.