Место где се рађала краљевина

Када новопазарски званичници и туристички посленици желе да у овај крај призову што више туриста, знају да кажу да овде из сваког камена извире – историја.

Најбоља лекција из српске средњовековне историје може да се научи обиласком споменичког комплекса Стари Рас са Сопоћанима.

Овај комплекс, због лепоте и значаја, не само за српску историју и културу, уписан је и у Унескову Листу светске културне баштине 1979. године. Комплекс чине Црква Светих апостола Петра и Павла, манастири Ђурђеви ступови и Сопоћани, Градина на Пазаришту са подграђем и Трговиште.

Светиња српске историје

Црква Светих апостола Петра и Павла, позната и као Петрова црква, представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије, која је још у 10. веку била епископско седиште. У овом храму поново је крштен по православном обреду Стефан Немања, иако је тада већ био у зрелом добу, јер у његовој родној Дукљи није било православних, већ само католичких свештеника. Овде су одржани важни државни и црквени сабори, као и сабор против богумила. На овом месту је 1196. године Немања предао власт сину Стефану Првовенчаном о чему сведочи и плоча на цркви. Стефан Немања и његова жена Ана овде су се замонашили.

Као хришћанска богомоља Петрова црква живела је више од десет векова, што доказују трагови бројних интервенција како на архитектури тако и на живописаној декорацији, у чак четири слоја фресака, од којих је најмлађи из 13. века, али и велики број камених надгробних споменика који је окружују.

Уколико знатижељни приликом обиласка Петрове цркве наиђу на протојереја Томислава Миленковића, могу сазнати још низ детаља везаних за ову светињу и српску средњовековну историју.

На око два километра од Петрове цркве, на узвишењу изнад Новог Пазара, налази се манастир Ђурђеви ступови, један од најстаријих у некадашњем престоном подручју средњовековне Србије, који је подигао велики жупан Стефан Немања 1171. године. Други ктитор био је краљ Драгутин који је доградио манастирску цркву.

Према легенди, Стефан Немања је из пећине близу манастира Сопоћани, где су га заточила браћа пре него што је завладао Рашком земљом, видео само купасто узвишење. Молио се светом Ђорђу да га избави, а ако то учини, на овом брду саградиће му цркву. Немања се избавио из пећине, а завет Светом Ђорђу је испунио када је постао велики жупан.

У једној другој пећини близу Старог Раса, монах Старац Симеон написао је чувено Вуканово јеванђеље, које је уз Мирослављево, најзначајнији споменик српске писмености 12. века.

Ђурђеви ступови још не расту

Својом архитектуром Ђурђеви ступови представљају синтезу византијске и западне архитектуре са карактеристичним кулама (ступовима), по којима су и названи. Манастир је запустео 1689. године, после Аустро-турског рата, када су заједно са Великом сеобом и последњи монаси побегли на север. Готово три века Ђурђеви ступови су били у рушевинама, са којих су Турци одвлачили камен за градњу војних утврђења у Новом Пазару.

Већи део манастирског комплекса је рашчишћен шездесетих година прошлог века, када је Народни музеј Србије започео систематска истраживања. Манастир је поново оживео када се у обновљене конаке уселило монашко братство 2002. године.

Игуман манастира Ђурђеви ступови јеромонах Герасим скоро две деценије неуморно води мисионарско-приложничку акцију „Обновимо себе –подигнимо Ступове”. Призива цркви и окупља велики број младих људи, спортиста, глумаца, музичара, песника, ликовних уметника.

Обнова манастира траје већ две деценије, доста је урађено – са Ђурђевих ступова звоно поново одлеже дежевском долином, али раст кула (ступова), по којима је манастир добио име, после неколико метара је заустављен. Архитекте Завода за заштиту споменика се нису усудиле да започну обнову кула, јер немају поуздане податке како су оне изгледале, колико су биле високе и како су се завршавале. Игуман Герасим ипак верује да ће куле да порасту и да ће са њих одјекивати звук звона, једног као дара српског, а другог као поклона бројнијих руских православних верника, који у све већем броју долазе у поход овој светињи.

Краљ Стефан Урош Први своју задужбину, Цркву Свете Тројице у Сопоћанима, подигао је у 13. веку, 15 километара од Новог Пазара на извору Рашке. Отуда и име, јер реч сопот означава извор. Сопоћанске фреске спадају у сам врх средњовековног византијског зидног сликарства. У време Велике сеобе страдали су и Сопоћани. Турци су са цркве напуштеног манастира скинули оловни кров, купола се временом урушила, али су фреске великим делом преживеле, иако је црква више од два века била без крова. Манастир је обновљен почетком 20. века.

Како бележе историчари, краљ Урош Први наменио је манастир себи за маузолеј. Али, пре него што је он овде сахрањен, ту је најпре положено тело његове мајке Ане Дандоло, млетачке принцезе и прве српске краљице, што се види и на једној од фресака. Игуман манастира Сопоћани отац Теоктист показаће посетиоцу на зидовима манастира и портрете Стефана Немање, краљева Стефана Првовенчаног и Уроша Првог, краљице Јелене Анжујске, затим краљева Милутина и Драгутина…

Фреска Лепи Јован

Међу најпознатије спада и фреска са ликом Светог апостола Филипа, у народу позната као Лепи Јован. Велики број посетилаца када уђе у цркву погледом тражи управо ову фреску.

Отац Герасим са Ђурђевих ступова подсећа да се ове цркве и манастири налазе на простору од двадесетак километара, и могу да се обиђу за само један дан. Уз то, чувена Дежева у којој је рођен Растко Немањић – Свети Сава је на само пет-шест километара удаљености. Верује се да су на том месту били Немањини двори и гради се црква у славу највећег српског просветитеља.