Изабел Ипер као Снежанина маћеха

Осам недеља ће трајати снимање филма „Бела као снег”, јављају француски медији. Већ у самом наслову је варијација на Гримову бајку „Снежана и седам патуљака”, која је Ани Фонтејн, француско-луксембуршкој редитељки, послужила као почетна инспирација за „еротску комедију” за одрасле. Бајку је сценаристички обрадио Паскал Бонизер. У улози Клер, модерне Снежане, појавиће се млада Лу д’Лаж, а Изабел Ипер је њена маћеха Мод, загледана у огледалце. Уместо патуљака појавиће се седам различитих мушкараца. У свету седме уметности редитељка Ани Фонтејн је позната као ауторка која радо посеже за литературом, али и по спремности да је самовољно тумачи, што је био случај и са њеном „Џемом Бовари” (2014), адаптацијом романа Енглескиње Пози Симондс, написаном и обрађеном у маниру Гистава Флобера.

У центру пројекта у настајању „Бела као снег” је Изабел Ипер, француска миљеница у сваком погледу. Маћеха и лепа пасторка заједно воде мали хотел. Њихов однос је катастрофалан. Љубоморна маћеха Мод одлучује да се отараси наивне Клер. Недужна лепотица проналази уточиште на фарми на којој живи седам мушкараца различитог профила. Како ће Клер, то јест Снежана, испливати из опасности? Биће ту више заплета. Премијера је предвиђена крајем године, кад филм буде заокружен, а наша публика ће га вероватно видети на идућем Фесту?!

Неприкосновена приватност

Глумица о коју се отимају редитељи и која има многобројне француске и европске награде ретко се се појављује у јавности. Њена приватност је неприкосновена за новинаре. Присуствовала је одавању последње почасти недавно преминулој колегиници Стефани Одран („Неверна жена”). На додели Оскара камера је у једном тренутку ухватила њено насмејано лице у гледалишту. Њена најновија „Ева” у режији Беноа Жакоа није била номинована.

Прошле године је са филмом „Она” Пола Верховена имала одређене шансе да добије престижно холивудско признање и много се радило на томе да је што боље упозна и заволи америчка публика, али се чудо није догодило. Постоји уверење да ја највише шансе имала 1980. године са „Вратима раја” Мајка Чимина, али тада је Чимино био у немилости критике и продуцената због пробијања буџета, што је овој вестерн саги створило негативан публицитет, а многи га и данас сматрају одбаченим ремек-делом... Свеједно, за њу је Чимино био и остао најомиљенији амерички редитељ и посећивала га је све до његове смрти (2016), кад год би одлазила у САД. Веома је поштовала и Кертиса Хенсона са којим је 1987. снимила „Прозор из спаваће собе”, чији је најбољи филм „Поверљиво из Л. А”. Како је сетно приметила, умро је исте године кад и Мајкл Чимино.

Од Берлина до Београда

Њен последњи филм „Ева” имао је промоцију на фестивалу у Берлину где је примљен са мешавином уздржаности и протоколарне љубазности. Виђен је и на овогодишњем Фесту и убраја се међу десетак филмова за које је владало највеће интересовање гледалаца.

Филм је заснован на књизи Џејмса Хедли Чејса – трилеру о сусрету две контроверзне личности, писцу који се крије иза украденог бестселера и елитне проститутке чија енигма остаје иза три слова имена – Ева. Црна перика, хладноћа у држању и мистерија у игри завођења. Изабел Ипер је супериорна у томе.

У истој улози опробала се и Жана Моро, у филму „Ева” Џозефа Лоузија, 1962. године, само што је радња била смештена у Венецији, а партнер јој је био Стенли Бејкер, као велшки романописац кога понижава користољубива Францускиња. Беноа Жако, редитељ нове верзије, у недавној изјави за емисију „Велика илузија” (РТС), рекао је да је видео Лоузијеву „Еву”, али да је његов стваралачки принцип увек био да створи нешто сасвим другачије, да интуитивно бежи од било каквих узора или копирања. Просто, има своје идеје у глави. Ово је, иначе, његов шести филм са Изабел Ипер, што није случајно, чекао је да буде слободна како би заједно радили. Као што је Ани Фонтејн чекала  своју фетиш глумицу за филм „Бела као снег”.

Стање ума

Сматра се да постоји извесна паралела између филмова „Она” и „Ева”. У оба филма Изабел Ипер игра, истовремено, префињене и бруталне жене које вешто проналазе слабе тачке код супротног пола. Бар у три-четири филма је била проститутка, али, како тврди, никада на исти начин, то нису били исти ликови. Код Жан-Лика Годара у „Спасавај се ко може” жена која се бави најстаријим занатом на свету потпуно је супротна лику из „Еве”. Није суштина у томе ставити перику, објашњава глумица. Као што мантија не чини свештеника, тако ни спољна обележја не могу чинити жену, без обзира на то чиме се бави.

Пресабирајући улоге и редитеље са којима је сарађивала, француска глумица се сећа Жан-Клода Шаброла који јој никада није давао сугестије шта и како треба да изведе. Била је потпуно слободна у трагању за ликом. Са Беноа Жакоом је много разговарала, тражила је да поново прочита Чејсову књигу јер је желела да убаци елементе које сценарио није садржао. Ева непрестано „ради”, али у филму, намерно, нема сцена вођења љубави. Не виде се њени клијенти, подразумевају се. Њена Ева је перверзна и манипулативна на менталном нивоу.

За себе каже да никада не игра улогу, увек настоји да прикаже стање ума, филмови су бескрајно приказивање стања свести. Увек игра саму себе и никад себе не заборавља иза постављеног лика. Њене улоге раде за њу, филмско платно захтева сведеност, увек мора да се одузима а никад додаје и то ваља препознати у сценарију, тако размишља.

Опсесивно се бави позориштем или снима филмове. Играла је у серији о Романовима на Амазону, затим у филму Нила Џордана „Удовица”, сада је уронила у филм „Бела као снег”, комедију са примесама забавног и еротичног која ће, верује се, изненадити публику.

Упитана како реагује на покрет жена против сексуалног узнемиравања, на аферу са Харвијем Вајнштајном, глумица је остала суздржана. Сматра да је једном морало да се отвори то питање. Нема ништа против полемика и различитих ставова. Није читала писмо Катрин Денев у којем се релативизује појам сексуалног узнемиравања. Изабел Ипер је само рекла да је време да се пређе на другу тему.