Штедња на дужи период

У развијеним земљама Европе и САД сваки грађанин има у просеку више од једне полисе животног осигурања, док је у неким државама на највишој лествици важности приватно здравствено осигурање. Тржиште осигурања у Србији мање је развијено у односу на неке од земаља региона и ЕУ, али последњих година бележи се раст од шест посто годишње.

Наша саговорница Гордана Букумирић, председница Извршног комитета директора Уника осигурања, за „Магазин” истиче да је потребно још времена, стрпљења, едукације грађана, измена у законској регулативи и пореских олакшица да би дошло до пораста осигурања.

1. Како бисте у бројкама најкраће описали индустрију осигурања код нас?

У Србији послује 15 осигуравајућих компанија, а годишња премија по глави становника износи непуних 110 евра. Највећи део, више од 35 посто укупне премије, односи се на обавезно осигурање аутомобила, осам процената грађана има животно осигурање, седам одсто је оних који су осигурали своје домаћинство, око два одсто се одлучило за приватно здравствено осигурање. Неки би рекли, не баш сјајна ситуација, али и то је шанса и велики потенцијал за развој тржишта.

2. Каква све добровољна осигурања постоје?

Једина врста обавезног осигурања јесте такозвано осигурање од аутоодговорности према трећим лицима, као и осигурање путника у јавном превозу. Све остале врсте су добровољне, тако да грађани по својој жељи и могућностима могу да осигурају свој стан или кућу, каско осигурају возило, уговоре приватно здравствено или животно осигурање, осигурају се од последица несрећног случаја или уколико путују у иностранство купе путно осигурање.

3. Какве су предности добровољног здравственог осигурања и зашто имамо само два одсто осигураника?

Разлог може да буде неинформисаност, недовољна промоција овог вида осигурања, али и заблуде да је добровољно здравствено осигурање доступно само грађанима са вишом платежном моћи. Међутим, статистички подаци за Србију показују да просечно годишње за здравствене услуге у приватном сектору потрошимо 300 евра. За исти или знатно нижи годишњи износ, закључењем добровољног здравственог осигурања може да се обезбеди лечење у више од 600 приватних и државних здравствених установа.

4. Да ли је после елементарних непогода и поплава већи број грађана осигурао своје куће и уопште имовину?

Нисмо извукли поуке после великих поплава које су погодиле Србију 2014. године. Осигурање од последица поплава нимало није повећано у последње три године. Код нас само осам одсто грађана осигурава своје куће и станове или пословне објекте од последица временских непогода. Од тог броја, према нашем искуству, свега петина домаћинстава издваја новац за осигурање од последица поплава.

Да осигурање домаћинства може да приушти скоро сваки просечан грађанин говори и податак да је за осигурање куће од 100 квадрата, за осигурање грађевинског објекта и ствари домаћинства потребно издвојити око 110 евра годишње, у зависности од грађевинске вредности објекта. Ако бисмо то претворили у месечне издатке, видимо да је реч о суми нешто мањој од 10 евра месечно.

5. Које бисте видове осигурања препоручили грађанима?

На првом месту грађани треба да заштите своју имовину – стан или кућу, јер је реч о великим вредностима које су стицане годинама, деценијама, па чак и генерацијама, а могу да се униште током само једног дана. Прво је важно да се склопи уговор о основном осигурању од пожара, излива воде, провалне крађе, удара грома, олује... У зависности од тога где се објекат налази, може се направити и додатно осигурање од поплаве или земљотреса.

Такође, грађане бисмо саветовали да обавезно закључе каско осигурање својих возила, јер им је на тај начин покривена и штета настала од поплава. Али, и животно осигурање, као облик штедње и финансијске заштите породице, треба да буде на листи приоритета сваког просечног грађанина.

6. Каква је ситуација када је реч о животном осигурању?

Понуда животног осигурања у Србији знатно је боља у односу на ону која је постојала пре само пет година. Према подацима којима располажемо, тренутно животно осигурање у Србији уплаћује нешто више од 600.000 грађана. То је у односу на укупан број становника знатно ниже од европског просека. Висина премије осигурања коју наши грађани годишње улажу у осигурање и до неколико десетина пута је мања од просека у Европи и износи 110 евра по становнику. Испред нас су Босна и Херцеговина, Црна Гора, као и Хрватска са премијом по становнику од око 300 евра, колико има и Мађарска.

7. Да ли грађани довољно знају шта добијају осигурањем имовине и живота?

Животно осигурање је један од најбољих и најстабилнијих видова штедње на дужи период, уз гарантоване приносе у овим непредвидивим временима.

Узмимо за пример поређење штедње у банкама и улагање у животно осигурање: камата на штедњу у већини банака у Србији је нула или близу нуле. Са друге стране, осигурање је ефикасан начин да уложите новац, са позитивном каматном стопом, а да је ваш капитал осигуран и безбедан на веома дуг период. Нећете наћи ниједан други начин инвестирања која вам даје раст уз оволику сигурност и стабилност. Упркос свему наведеном, грађани се и даље претежно опредељују да држе штедњу у банци уместо да инвестирају у животно осигурање.

8. Ви хоћете да кажете да је исплативије да улажемо новац у осигурање него да га чувамо у банкама?

За разлику од штедње у банкама, осигурање има додатну вредност: поред штедне компоненте, ту је важно покриће ризика нежељених догађаја, тако да се у складу са тим може рећи да је исплативије. То је такође и инвестиција у будућност, где се у случају настанка нежељених догађаја обезбеђује финансијска сигурност како појединца, тако и његове породице.

Од укупне штедње у Србији, према подацима којима располажемо, 95 одсто се налази код банака на штедњи. По два процентна поена припало је животном осигурању и инвестиционим фондовима и онај један једини узели су добровољни пензиони фондови.

То говори да је Србија изванредан потенцијал у погледу развоја животног осигурања, али у „индустрији осигурања” сви морају да нађу свој интерес – грађани, држава и осигуравајуће куће, и то на веома дуге стазе.

9. Шта бисте још препоручили просечној српској породици? Од чега треба да се осигурају?

Да би дом у потпуности био обезбеђен, уз осигурање стана или куће ту је и осигурање за случај хитних кућних интервенција које уз симболичну надокнаду обезбеђује и најбоље мајсторе 24 сата дневно, 365 дана у години.

Незаобилазно је и путно осигурање, које посебно добија на значају када имамо у виду породична летовања и зимовања.

Изненадни здравствени проблеми или незгоде су ствари о којима нико не жели ни да размишља док је на путовању. Трошкови најједноставнијих здравствених услуга у иностранству могу да досегну и до неколико стотина евра. Тако на пример здравствени преглед у Грчкој може да вас кошта 250 евра, а у Турској чак и до 600. У случају озбиљније изненадне болести или повреде која захтева боравак у болници, тај износ може да досегне суму од 400 евра у Грчкој, а у Турској чак и до 2.000 евра дневно.

10. Да ли је то путно осигурање скупо?

Путно осигурање није велика инвестиција, а пружа покриће трошкова неопходног лекарског третмана за време боравка у иностранству. У просеку, по дану боравка у иностранству потребно је издвојити један евро. Па тако породична полиса за двоје деце и двоје одраслих за десет дана боравка у Европи кошта око 3.503 динара, и то с покрићем до 30.000 евра по члану породице.

Највише „ризико” осигурања

– Највећи број грађана животно се осигурава приликом узимања стамбених кредита, јер је то често један од услова за добијање кредита. Реч је о „ризико” осигурању које траје онолико дуго колико и стамбени кредит. Пружа потпуну заштиту породици у случају да током периода отплате дође до смрти корисника кредита када обавезу исплате преосталог кредита уместо породице преузима осигуравајућа компанија – објашњава Гордана Букумирић.

Поплава и излив из кућних инсталација

Треба правити разлику од поплаве као елементарне непогоде и поплаве због пуцања водоводне цеви у стану или кући. Осигурање од поплава као елементарне непогоде додатно се уговара уз основно осигурање имовине и доплата износи неколико евра годишње за грађане. Стандардно осигурање имовине покрива осигурање грађевинског објекта и ствари домаћинства од основних ризика, као што је пожар, излив воде из инсталација, олуја, удар грома, манифестације и демонстрације.

Уз осигурање стана и поправке

Видови осигурања какви постоје код нас не разликују се од онога што се нуди било ком другом грађанину Европе. Осигуравајуће компаније нуде и одређене пратеће услуге и тако клијентима обезбеђују додатну вредност. На пример, уз осигурање стана, у понуди је и осигурање хитних кућних интервенција или уз каско осигурање осигурање гума, помоћ на путу и слично.