Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аустралијанац дан уочи еутаназије певао „Оду радости”

„Не желим више да живим и срећан сам што имам прилику да живот окончам”, рекао је Гудал
Аустралијанац дан уочи еутаназије певао „Оду радости”
Дејвид Гудал тврди да више не ужива у животу (Фото Бета/АП)

БАЗЕЛ – Аустралијски научник Дејвид Гудал, који је одлучио да у Швајцарској, уз медицинску помоћ, данас себи одузме живот у 105. години, весело је данас у Базелу пред новинарима отпевао неколико тактова „Оде радости” из Бетовенове Девете симфоније.

Гудал, који је рођен 4. априла 1914. године, изјавио је на изузетно посећеној конференцији за новинаре да би асистирано самоубиство требало да буде доступније, преноси АП.

„Не желим више да живим и срећан сам што имам прилику да живот окончам”, рекао је Гудал, наводећи да ће вероватно умрети уз помоћ смртоносне инјекције, али да ће методу ипак препустити лекарима.

У Швајцарској је асистирано самоубиство легално и доступно, а борци за право на смрт подржавају Гудалов поступак, док неки критичари кажу да би таква врста скраћивања сопственог живота требало да буде доступна само онима који су неизлечиво болесни.

Гудал није болестан, али наглашава како је све слабији и све више у немогућности да живи како је некад живео.

Пензионисан је тек у 102. години, као најстарији научник у радном односу.

Овај уважени ботаничар и еколог је Си-Ен-Ену рекао да његов живот више није вредан живљења, изразивши наду да ће његова прича довести до легализације асистираног умирања у другим земљама.

Отац четворо деце и деда 12 унучади, али и дугогодишњи члан групе која се залаже за еутаназију „Егзит интернешенел”, објашњава да је престао да ужива у животу пре пет или 10 година, делимично због све слабије покретљивости и губитка вида.

„Волео бих да могу да поново трчим по пољима и видим свет око себе”, рекао је Гудал. (Танјуг)

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
Ово нам је перспектива западњачке цивилизације. У Азији би овај стогодишњак скакутао по планинама за овцама и не би мислио на Швајцарску и еутаназију.
Мирослав
6. Не убиј. За верне не постоји тема за разматрање. (Крај живота нашег да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.) Разумем жељу атеиста да сами одлучују о свом крају живота.Не слажем се,али их разумем.
Živan
Moj tast,doktor ekonomski nauka, umro je pre 7 godina u 80.godini .Imao je kancer jetre i trpio strahovite bolove. Doktor mu je predviđao još najviše 2 meseca života a umro je i pre tog roka. U jednom trenutku je pokušao da skoči kroz prozor sa drugog sprata ali je bio toliko slab da nije imao snage da se prebaci preko ivice.Kada je otvorio prozor,nastala je promaja pa su mu supruga i ćerka utrčale u sobu i vratile ga u krevet. Molio je mene da mu nabavim pištolj ili cijanid da skrati muke. Do pre 3-4 dana pred smrt bio je potpuno svestan i pri zdravoj pameti. Ako jedan pametan, akademski obrazovan čovek,svestan da nema leka za njega,koji trpi strahovite bolove, pri zdravoj svesti donese odluku da želi da mu se prekrate muke i patnju, ko je taj, čija je odluka o tuđem životu može biti jača, od odluke čoveka koji odlučuje o sopstvenom životu ?
DizA
Pre osam meseci majka mi je u staračkom domu Agape doživela kliničku smrt, ali su je brzo reanimirali i prebacili na Urgentnu kliniku u Beogradu. Tu su je danima održavali na životu pomoću mašine za disanje ne vodeći računa koliko se 91-godišnja starica mučila. Bilo je užasno gledati patnju žene koju su održavali u životu sa hladnim obrazloženjem kako samo Bog ima pravo da joj uzme život. Na moju reakciju na njihovu bezosećajnost, direktor je meni, a i mojoj sestri zabranio posetu umirućoj majci. Pošto sam je doveo iz Australije, a imala je zdravstveno u Bosni, svaki dan nas je koštao skoro hiljadu austral. dolara DNEVNO. Na pitanje koliko misle da je tako drže doktorka Saška je odgovorila: ako treba i dve godine. Nakon 12 dana sam organizovao transport u Banjaluku gde je nisu mučili. Umrla je u roku od tri dana. Procenite i sami humanost održavanju u životu da bi se zaradile velike pare sa opravdanjem nemešanja u božanske poslove.
prof dr ivo paparella
promovorati ovo je u biti promocija da si ljudi namjerno oduzmu zivote i time smanje pritisak na penzione fondove. Ovi posljedni su prazni jer ekonomske politike vlada i tajkunske malverzacije dovode do : a) nezaposlenosti i time do pritiske na javne financije ( razne socijalne pomoci) b) namjerno niskih plata i time niskih izdvajanja za javne fina ncije ( sto je poklon tajkunima) c) prihvatanje zaposlenih da budu placeni na crno ( imaju li izbora kad im djeca placu) d) emigracija =financijski mortalitet jer sv manje ljudi uplacuje u fondove e) vlade su zadovoljne je manje gradjana manje nezadovoljnih f) oni koji zavise of budjeta glasaju za vlade . Isto je u svim republikama
ko ovde govori o novcu...
tema je sasvim drugacija:vecna dilema-izbor izmedju jadnog zivota ili njegovog casnog okoncanja...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.