Студенти – лек против старости

Студентима Економског факултета у Београду математику, један од најтежих предмета, предаје професор др Бранислав Боричић и они га, на друштвеним мрежама, уместо жалбама обасипају похвалама.

– Потребан је велики напор да се достигне знање неопходно за позитивну оцену и зато није висока пролазност. Увек је важно да, онима који су положили, образложим зашто су добили седам, а не осам или зашто осам, а не девет. Али, и онима који нису положили да обавезно објасним зашто пет, а не шест. Не желим да ико има било какву сумњу и да помисли „мрзи ме професор и зато ме оборио”. Онда њихова ситуација није неизвесна. Јер, ако науче још то што им недостаје у знању, могу да буду сигурни да ће положити. То је фер однос који моји студенти препознају – наглашава наш саговорник.

У корак са младима

Професор повремено у наставу уведе и понеки нестандардни потез како би математику учинио ближом.

– Са групом студената радио сам адаптацију идеје описане у докторској тези Имре Лакатоша, логичара и филозофа који је предавао у Лондонској школи економије седамдесетих година прошлог века. Демонстрирали смо час на који учитељ дође неспреман, па ученици преузимају ствар у своје руке. Кад сам видео колико идеја имају да се тај текст обогати и да се убаце духовите опаске, дао сам студентима простора да импровизују. Испоставило се и да дивно певају, па се та представа претворила у прави мјузикл и сви су једва чекали да дођу на пробу. Тако су чисти час математике доживели као забаву и са лакоћом су савладали врло тешку лекцију – открива наш саговорник.

Признаје да генерације студената које долазе сваке школске године није једноставно пратити.

– Ја физички и биолошки старим, а моји ђаци увек имају 19 година. Они ми не дају да духом одем из њиховог времена. Да бих са њима могао да остварим елементарну комуникацију, хтео не хтео, морао сам да прихватим све што нова генерација доноси. Нови сленг, друштвене мреже, паметне мобилне телефоне...

Породични и професионални живот професора Боричића се преплићу.

– Некад до зоре у својој соби припремам задатке, то је и даље моје радно време. Посао професора универзитета подразумева и праћење науке, непрекидно иновирање знања и покушај да се ти савремени токови некако „прежваћу” и пренесу младим људима. Али, када одаберете професију коју волите, онда је од мањег значаја колико времена проводите радећи, која је плата и да ли сте на годишњем одмору или нисте. И на море са собом носим пуно књига. На плажи сам углавном негде у хладовини, читам или пишем. Не осећам умор. Кад пуно, али поштено радите, онда спавате дубоким сном који вас релаксира и лансира у нови дан са новим идејама и еланом – поручује.

За професију учитеља који ђацима преноси знање Боричић се одлучио с пуно поштовања. По његовом мишљењу однос учитеља и ђака врло је сличан односу родитеља и детета.

– Не постоји биолошка веза, али постоји суштински утицај учитеља на свог ђака кроз његово васпитавање и образовање. Задовољство кад учитељ види да је његов ђак успешно савладао градиво, а посебно ако је надмашио свог учитеља у знању, слично је оном које осети лекар кад излечи пацијента – сигуран је.

Недавно наш саговорник је по трећи пут, изабран за декана Економског факултета.

– Ову функцију доживљавам као високу оцену мог досадашњег рада. Тим пре што сам поверење добио тајним гласањем од својих колегиница и колега. На Економском факултету у току је трансформација студијских програма, која је стигла до критичне фазе када би могла да буде заустављена или настављена на неки други начин, што мој тим и шири круг наставника факултета, не би желео. То је био разлог да прихватим кандидатуру. Наш факултет наредних година ће направити искорак ка модернијим садржајима студирања – објашњава наш саговорник.

Добитна комбинација

Осим тога наставља се партнерство са Лондонском школом економије, свакако најбољом у тој области у Европи, и међу најбољих пет на свету. Процес квалификација траје, каже Боричић, неколико година.

– Пре успостављања партнерства у Лондону су разматрали компетенције наших професора, дошли су да виде какву библиотеку и читаоницу имамо, како изгледају учионице и како се одржавају настава и испити. Онда су нам пружили руку. Почетак тог партнерства је нови програм основних студија, њихов је трогодишњи, наш четворогодишњи, који се код нас, у Каменичкој 6, паралелно изводи на енглеском и српском језику. То је добитна комбинација, јер студенти који заврше по том програму добијају дипломе Лондонског универзитета и Универзитета у Београду и, што је најважније, где год се појаве моћи ће да се запосле.

Како је научио грчки

Према грчкој митологији, песницима, филозофима, математичарима, професор Боричић гаји посебан однос.

– Грчка култура је ризница. Околности личне природе „натерале” су ме да почнем да учим и грчки језик. Када сам упознао њихову савремену књижевност, открио сам потпуно нови свет, који сам желео да поделим са Србима и упустио се у превођење. Тај посао је мукотрпан. Неизвесно је колико ће превод бити веран оригиналу. Прилично сам усавршио грчки док сам неколико година предавао математику и логику на Критском универзитету у Ираклиону и у Патрасу. Ипак, преводе са грчког на српски, као и са српског на грчки увек радим заједно са супругом, која је Гркиња. Одрастајући у билингвалној породици и наше ћерке су у могућности да добре грчке књижевнике, као и српске, могу да читају на изворном језику.

 Супруга је из Сереза, града, 60 километара удаљеног од Солуна.

– Често идемо да посетимо њену породицу. Нити се тамо ја осећам странцем, нити ме они тако доживљавају. Укључим грчке вести и пратим дневнополитичка збивања на њиховим телевизијама. Потпуно занемарим шта се код нас дешава. Дође до потпуне трансформације свести и перцепције стварности. То ми помаже да мало релативизујем ствари и тамо, и овде – открива наш саговорник.