Деца богатих

У свакој заједници постоји један мањи број људи који су према критеријумима дате заједнице означени као богати. По правилу је однос заједнице према богатим појединцима и породицама двострук: с једне стране дивљење и жеља да се живи њиховим животом, а с друге, нека врста непријатељског односа прожетог завишћу. Углавном због тога што припадници заједнице у богатима не виде људе који су исти као и они, они се не поистовећују са богатима и немају емпатију за њихове проблеме.

У корену нечије жеље за постизањем богатства често је хтење да се властитој деци омогући онај претпостављени квалитет живота деце богатих.

Дрога, алкохол и деликвенција

Многима је изненађујуће да судбине богате деце, али и озбиљна страна истраживања те популације, показују да је живот богате деце веома често оптерећен различитим проблемима који утичу на формирање њихове одрасле личности.

Уопштено се сматра да је сиромаштво важан фактор ризика који доприноси да млади крећу путем дрога, алкохола и делинквенције. Међутим, америчка истраживања показују да млади из богатих породица имају сличну процентуалну заступљеност алкохолизма, узимања дрога и делинквенције у односу на оне из сиромашних. У групи младих из богатих породица повишена је заступљеност депресивности и анксиозности. Ови подаци указују да знатан проценат деце и младих из богатих породица не живи тако срећним животом како се то обично сматра.

Главни проблем деце богатих јесте у томе што су премало у контакту са својим презаузетим родитељима. Упркос томе велики део деце богатих не показује значајнија одступања у развоју све до почетка пубертета, у просеку око 13. године. То је период у којем изграђују свој идентитет и у групи вршњака преузимају улогу „богаташа”. Они се труде да међу својим вршњацима имају статус „звезде” која је истовремено предмет групног дивљења и зависти. Како је њихов идентитет и статус у групи заснован на материјалним привилегијама, они почињу да користе материјалне ствари и трошење новца као статусне симболе који их „издижу” изнад осталих.

Уколико потичу из породице која сматра да је њено богатство доказ да су способнији и бољи од других, они могу усвојити став више вредности. Како друге доживљавају као мање вредне, развијају нарцисоидне црте личности што значи да им недостаје саосећајност и емпатичност до других, као и способност дубљег емоционалног везивања. Због тога имају склоност да у конфликтима понижавају друге. Знајући да у групи вршњака немају искрене пријатеље осећају се усамљено јер су свесни да су свој статус остварили трошењем новца да би друге импресионирали.

Деца богатих имају већу шансу да постану плен или жртве других. Није реч о уобичајеном страху богатих да ће им дете бити киднаповано, већ о хроничном искоришћавању. Тако је, на пример, установљено је да што тинејџер има већи џепарац, то је већи ризик да га неко наведе да узима и купује дрогу.

Деца богатих често имају проблем са мотивацијом и амбицијом. Најчешће заузимају „аристократску позицију” и очекују да многе ствари добију не због тога што су се потрудили да нешто ураде већ због тога што мисле да им нешто природно припада због статуса који имају. У том случају имају недостатак радних навика, а показују склоност хедонизму и пасивности. Када уђу у улогу „богатог наследника”, тада животаре у потрази за сталном забавом, чекајући дан када ће преузети контролу над богатством.

Прерано–пребрзо–превише

Честа васпитна грешка богатих родитеља који осећају кривицу због занемаривања деце да им угађају по принципу „прерано–пребрзо–превише”. Када деци омогуће најзанимљивија путовања и најузбудљивије забаве, одузимају им могућност да касније у животу жуде за нечим што нису раније доживели.

Једно америчко истраживање је показало да она деца богатих која су касније у животу остварила успешан и задовољан живот долазе из породица које себе нису означавале као богате и нису деци говорила да ће бити богати наследници.

Зато богати родитељи треба да знају да су њихова привилегована деца заправо у ризичној групи која захтева посебну пажњу родитеља и усмерење ка животној позицији самопоштовања и поштовања других.