Јагма за сезонцима

Последњих година берачи воћа у Србији, у зависности од региона, дневно су могли да зараде од 1.800 до 2.300 динара. У ариљском крају, кажу упућени, дневница берача малина ове године биће од 2.000 динара, за оне којима се обезбеђује храна и конак, до 3.400 динара ако сами обезбеђују храну и ноћење. Највише се заради на брању боровница, дневница је од 3.000 до 4.000, а исто толико ове године била је и дневница за орезивање воћа.

Крајем априла завршена је јавна расправа о Нацрту Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима. Нови закон требало би да обавеже послодавце да сезонским радницима уплаћују за сваки дан рада допринос за пензијско и инвалидско осигурање, али у случају да су незапослени неће бити избрисани са евиденције Националне службе за запошљавање, нити ће им се обустављати исплата новчане накнаде. Сезонци би имали и право на здравствено осигурање, али само за случај повреде на раду и професионалне болести.

Било је речи да би овај закон требало да буде усвојен у јуну, али би његова примена требало да почне шест месеци од дана ступања на снагу.

У агенцијама за запошљавање кажу да ће наши грађани од ове године много лакше моћи да конкуришу за посао у Хрватској. Мањак сезонских радника код комшија из године у годину је све већи. Њихови су отишли у земље Европске уније, па их зову из Босне и Херцеговине, али траже и оне из Србије. У Црној Гори је предвиђено запошљавање више од 10.000 радника са евиденције незапослених за сезонски рад, а послодавци нуде зараде од 300 до 800 евра, саопштено је средином априла из црногорског Завода за запошљавање. Траже се менаџери домаћинства, рецепционери, собарице, хигијеничарке, радници у вешерају, конобари, бармени, кувари, помоћни кувари, помоћни радници у кухињи, посластичари, радници за набавке, магационери и рачуновође.

Према писању хрватске штампе, хрватска влада је одлучила да укупна годишња квота дозвола за запошљавање странаца у тој земљи за ову годину износи 31.000, док је лани била 7.026 дозвола. За продужење већ издатих дозвола квота је 9.000, а за ново запошљавање странаца квота је 21.210 дозвола. Штампана је и посебна брошура за сезонце и оне који их запошљавају. У њој пише да странци-сезонци могу радити у Хрватској ако имају дозволе за боравак и рад до 90 дана или до шест месеци. Дозвола је неопходна само грађанима који долазе и земаља које нису чланице Европске уније. За дозволу морају имати ваљану путну исправу, уговор о раду или писану потврду послодавца да има уговор или ће га склопити, здравствено осигурање и одговарајући смештај.

Према неким проценама, у Хрватској ће овог лета радити око 10.000 грађана Србије.

Конобари-сезонци у Србији могу да рачунају на 1.000 динара дневно, плус бакшиш. У Црној Гори на 300 до 500 евра месечно, у Хрватској на 800 до 1.000 евра, у Грчкој 600-700, али са бакшишем наведене суме могу да се удвоструче.

Кувари су преко лета веома тражени и добро плаћени. У Црној Гори могу да рачунају на 800 до 1.200 евра месечно, помоћни кувари 400-500, а у Хрватској кувари 1.100 до 1.400 евра. Собарице у овој земљи лети зарађују 500 до 700 евра месечно, продавци сладоледа 500-600 евра.

Стан и храна се подразумевају.