Бицикл као инспирација

Ова столица била је прва права пионирка модерног дизајна 20. века која се и данас производи и продаје и с великим задовољством користи у најразличитијим ентеријерима широм света. Прва је произведена 1926, што значи да је у дубокој старости, па ипак, тако млада, свежа и лепа! Састоји се од савијених, хромираних челичних цеви и два дрвена рама с испуном од шпанске трске (седиште и наслон за леђа).

Прича о томе како је дизајнер Марсел Брејер дошао на идеју да користи савијене металне цеви за конструкцију део је митологије модерног покрета, а говори о томе да је инспирацију нашао у конструкцији бицикла и његовог волана који је био лак за производњу и коришћење, једноставан и прилагодљив. Дизајнер је ове особине желео да примени на намештају, и успео је.

У то време, дизајнери су били обузети жељом да пројектују нешто ново што неће ничим подсећати на старо, желели су по сваку цену да дођу до столице која неће имати четири ноге, што је иначе добра столица одувек имала.

Ова столица је савршено успешан дизајн јер се њој не може ни један једини детаљ ни додати ни одузети, а да се не наруши естетика, функционалност и склад. Једино што се на њој евентуално може мењати то је боја дрвених оквира (на пример, да се уместо светлог користи тамно дрво) и испуна (да се уместо шпанске трске користи мебл-штоф или тракаста кожна испуна). Ипак, било би то мењање по сваку цену, и углавном на штету основне идеје.

Столица се не да мењати, она и делује као да је настала у једном даху, када је дизајнер био у пуном замаху надахнућа. Есенција идеје. Брејер је у свом потоњем раду имао далеко компликованије, можда занимљивије и разиграније столице, али ова остаје као симбол истинске луцидности која даје најупечатљивије резултате.

Марсел Лајош Брејер (1902–1981)

Европско-амерички дизајнер, напустио је своју родну Мађарску 1920. године да би студирао сликарство на бечкој Академији уметности и радио у архитектонском бироу. Убрзо се обрео као студент на најчувенијој европској школи за дизајн – Баухаус у Вајмару. Ту је велики део времена проводио у огледним радионицама где је био посвећен практичном раду и реализацији својих идеја у готове производе. Није дозвољавао да му идеје и скице завршавају на папиру. Године 1928. оснива свој архитектонски студио у Берлину, који је радио до 1931. Одлази затим у Лондон, а пред Други светски рат емигрира у САД, где постаје професор у Школи за дизајн на Харварду, а затим и на Кембриџу. Сарађује с Валтером Гропијусом. Од 1946, а по оснивању сопственог дизајн-студија у Њујорку, ради на пројектима и реализацији дизајна производа и ентеријера и врши снажан утицај на генерације америчких архитеката и дизајнера. Брејер је био пионир намештаја од савијених металних цеви. Једна од карактеристика његовог рада била је та што је сваки саставни елемент рађен посебно, а касније спајан у јединствену целину. Од материјала је, осим метала, користио и шпанску трску као и квалитетну, изузетно обрађену кожу.

Арх. Радмила Милосављевић,
www.dopisna-skola-ambijent.rs