Свет по Трамповом кроју

Аме­рич­ки ри­ја­ли­ти: Пред­сед­ник САД До­налд Трамп баш се раз­ма­хао по све­ту – уда­ра и ле­во и де­сно и по сре­ди­ни. Ма­ло пу­ца по Си­ри­ји, ма­ло пре­ти тр­го­вин­ским ра­том аме­рич­ким са­ве­зни­ци­ма у Евро­пи и Ки­ни, лу­па но­ве санк­ци­је Ру­си­ји, ба­ха­то се по­на­ша пре­ма пр­вим ком­ши­ја САД – Ка­на­ди и Мек­си­ку – ба­ца у ђу­бре уго­во­ре ко­је су ње­го­ви прет­ход­ни­ци пот­пи­са­ли...

Је­ди­ни ко­ји се из­гле­да упла­шио овог мла­та­ра­ња аме­рич­ког пред­сед­ни­ка по пла­не­ти је се­вер­но­ко­реј­ски ли­дер Ким Џонг Ун. Ма­ло због прет­њи из Ва­шинг­то­на да ће на­па­сти Се­вер­ну Ко­ре­ју и опа­сног го­ми­ла­ња аме­рич­ких тру­па у ње­ном окру­же­њу, а из­гле­да ви­ше због ру­ше­ња глав­ног Ки­мо­вог по­стро­је­ња за пр­о­из­вод­њу атом­ских бом­би се­вер­но­ко­реј­ски ли­дер је при­стао да раз­го­ва­ра с Аме­ри­кан­ци­ма. Већ је по­ву­као и не­ке по­ми­ри­тељ­ске по­те­зе ко­ји би тре­ба­ло да су­ге­ри­шу ње­го­ву ис­кре­ну на­ме­ру да се ко­реј­ско по­лу­о­стр­во „очи­сти” од ну­кле­ар­ног оруж­ја.

А ти­ме, у знат­ној ме­ри, до­при­не­се укла­ња­њу и по­след­њег ре­лик­та Хлад­ног ра­та – гво­зде­на за­ве­са дуж 38. па­ра­ле­ле ко­ја де­ли две Ко­ре­је.

 

Пред­сто­је­ћи, јун­ски су­срет Ки­ма и Трам­па у Син­га­пу­ру би­ће свет­ска пред­ста­ва, пра­ви ри­ја­ли­ти у ко­јем са­да­шњи аме­рич­ки ли­дер пли­ва као ри­ба у во­ди. Ве­ли­ке, не­при­ме­ре­не ге­сти­ку­ла­ци­је, на­пад­на ср­дач­ност и нео­бја­шњи­во при­ја­тељ­ска при­сност с не­по­зна­тим свет­ским др­жав­ни­ци­ма, не­ди­пло­мат­ски реч­ник ко­ји се по­вре­ме­но пре­тва­ра у гру­бу ре­то­ри­ку – пред­сед­ник САД се за­пра­во по­на­ша као ве­ли­ки шеф и увек је спре­ман да сва­ког са­го­вор­ни­ка под­се­ти ко је за­пра­во га­зда на пла­не­ти.

Та­кво по­на­ша­њу До­нал­да Трам­па сва­ка­ко ни­је из­не­на­ђе­ње. У пред­из­бор­ној кам­па­њи за ула­зак у Бе­лу ку­ће ње­гов мо­то био је „Аме­ри­ка на пр­вом ме­сту” и он да­нас по­ку­ша­ва да спро­ве­де у жи­вот овај циљ. За це­ну јед­но­став­но не пи­та.

Ње­го­ва стра­те­ги­ја, пр­о­це­њу­ју ана­ли­ти­ча­ри, ни­ка­да не­ма ал­тер­на­ти­ву. Уда­ра из све сна­ге ка­ко би по­сти­гао оно што же­ли. У Ва­шинг­то­ну се окру­жио „ја­стре­бо­ви­ма”, го­то­во да ви­ше не­ма хлад­не гла­ве ко­ја би упо­зо­ри­ла на мо­гу­ће ло­ше по­сле­ди­це не­ке од­лу­ке. Трамп је у ве­ли­ком за­ле­ту и све бр­же ска­че с те­ме на те­му. Да ли ће „пре­ско­чи­ти” пре­пре­ку ко­ја се зо­ве Ким Џонг Ун по­ка­за­ће већ јун­ски са­мит у Син­га­пу­ру. Си­гур­но је, ме­ђу­тим, да не­ма стра­те­ги­ју за слу­чај да се са­пле­те  и та­да би мо­гао да на­пра­ви још не­ки ха­ос.

Ло­ша вест: И док је се­вер­но­ко­реј­ски слу­чај на пре­го­ва­рач­ком сто­лу на­пра­вљен је дру­ги, ути­сак је, не­у­по­ре­ди­во озбиљ­ни­ји пр­о­блем. Трамп је по­ни­штио ну­кле­ар­ни спо­ра­зум с Ира­ном чи­ме је са­мо до­лио уље на ва­тру кри­зе на Бли­ском и Сред­њем ис­то­ку.

Та­кав по­тез Трамп је ме­се­ци­ма на­ја­вљи­вао, али се по­вре­ме­но чи­ни­ло да ће мо­жда, ипак, од­у­ста­ти од ру­ше­ња уго­во­ра ко­ји је пот­пи­сан с Те­хе­ра­ном 2015. по­сле 12 го­ди­на муч­ног пре­го­ва­ра­ња. На кра­ју, свет је ви­део још јед­ну Трам­по­ву пред­ста­ву – те­а­трал­но пот­пи­си­ва­ње од­лу­ке о по­ни­шта­ва­њу уго­во­ра с Ира­ном а за­тим и по­зи­ра­ње пред ТВ ка­ме­ра­ма с до­ку­мен­том на ко­јем до­ми­ни­ра ње­гов пот­пис де­бе­лим цр­ним сло­ви­ма. По­пут олим­пиј­ског шам­пи­о­на на по­бед­нич­ком по­сто­љу Трамп је по­ку­шао да све­ту по­ша­ље још је­дан до­каз ко је за­пра­во га­зда.

Трам­пов три­јум­фал­ни осмех ви­ђен у Ва­шинг­то­ну за­бри­нуо је свет. Не­мач­ка кан­це­лар­ка Ан­ге­ла Мер­кел из­ја­ви­ла је да „јед­но­стра­но по­вла­че­ње САД из иран­ског спо­ра­зу­ма сма­њу­је по­ве­ре­ње у гло­бал­ни по­ре­дак”.

„Ми­слим да ни­је пра­вед­но јед­но­стра­но уки­да­ти спо­ра­зум ко­ји је по­стиг­нут и ко­ји је јед­но­гла­сно по­твр­дио Са­вет без­бед­но­сти УН. То ума­њу­је по­ве­ре­ње у ме­ђу­на­род­ни по­ре­дак”, из­ја­ви­ла јер не­мач­ка кан­це­лар­ка.

Она је, у го­во­ру у Мин­сте­ру под­се­ти­ла и на Трам­по­во по­вла­че­ње из Па­ри­ског спо­ра­зу­ма о кли­ми за­кљу­чу­ју­ћи да је „ло­ша вест за свет ако сва­ко ра­ди шта же­ли”.

Пре Трам­по­вог јед­но­стра­ног по­те­за и дру­ге ва­жне европ­ске др­жа­ве за­ла­га­ле су се за очу­ва­ње спо­ра­зу­ма с Ира­ном. У том та­бо­ру се на­шла чак и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, нај­о­да­ни­ји аме­рич­ки са­ве­зник у Евро­пи.

Све је би­ло уза­луд. По­сле но­ве Трам­по­ве пред­ста­ве у Ва­шинг­то­ну из Бри­се­ла је сти­гла за­бри­ну­та из­ја­ва Фе­де­ри­ке Мо­ге­ри­ни ко­ја је под­се­ти­ла да је „спо­ра­зум с Ира­ном од­лу­чу­ју­ћи усло­ва за без­бед­ност у ре­ги­о­ну, Евро­пи али и це­лом све­ту”. И да га по сва­ку це­ну це­ну тре­ба са­чу­ва­ти од пр­о­па­сти.

Не­ке дру­ге ва­жне др­жа­ве ста­ле су на стра­ну Ира­на. Из Мо­скве је сти­гла вест да ће Ру­си­ја и Иран, и по­сле по­вла­че­ња САД из ме­ђу­на­род­ног спо­ра­зу­ма о ну­кле­ар­ном пр­о­гра­му Те­хе­ра­на на­ста­ви­ти „бли­ску са­рад­њу”. У те­ле­фон­ском раз­го­во­ру ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на и ње­го­вог тур­ског ко­ле­га Ре­џе­па Та­ји­па Ердо­га­на за­кљу­че­но је да су САД по­ву­кле „по­гре­шан по­тез”. Мо­сква и Ан­ка­ра се за­ла­жу да се на­ста­ви спро­во­ђе­ње спо­ра­зу­ма из 2015. го­ди­не.

Раз­ло­га за ве­ли­ку за­бри­ну­тост сва­ка­ко има. Те­хе­ран је за­пре­тио да ће од­мах по­кре­ну­ти по­стро­је­ња за обо­га­ћи­ва­ње ура­на уко­ли­ко САД по­но­во уве­ду ри­го­ро­зне санк­ци­је Ира­ну што је Трамп већ на­ја­вио. Та­кав по­тез у Ва­шинг­то­ну био би пр­о­ту­ма­чен као на­ста­вак ра­да Ира­на на пр­о­из­вод­њи сво­је атом­ске бом­бе и мо­жда по­вод за вој­ну ин­тер­вен­ци­ју у ко­јој би, по­ред САД сва­ка­ко уче­ство­вао и Изра­ел. А то би већ био рат с не­са­гле­ди­вим по­сле­ди­ца­ма.