О Србији се у Русији увек извештава позитивно
Осамдесетих су нам говорили да смо Совјети, деведесетих да смо Руси, а данас смо грађани Русије или нам се тако макар обраћа председник Владимир Путин, каже Јевгениј Кожемјакин, шеф Катедре за новинарство и комуникологију Факултета за новинарство Белгородског државног универзитета.
О томе како се конструише национални идентитет у политичком дискурсу, професор Кожемјакин је говорио на недавно одржаном предавању у Центру за руске студије Факултета политичких наука (ФПН) у Београду. Као један од најзначајнијих истраживача у овој области, оснивач је и уредник електронског научног часописа „Анализа дискурса”.
Посвећен је савременим теоријама масовних комуникација и теоријом дискурса. Радови су му објављивани и у међународним научним часописима, међу њима и студија о медијским конструкцијама спољне политике Кремља, настала на основу анализе говора које је држао шеф дипломатије и њихове интерпретације у руским новинама.
На предавању на ФПН-у, професор Кожемјакин је објаснио да је после избијања украјинског сукоба у Русији почело да се расправља о националном идентитету грађана Донбаса и да се о њима говори као о Новорусима. Била је то прилика да га питамо како су медији у Русији креирали национални идентитет грађана Луганска и Доњецка.
„Кад је реч о грађанима Донбаса, у руским медијима се водила велика дебата о томе да ли су они Новоруси, Руси, једна грана Руса или нова нација. Сада се о томе уопште не говори, о становницима Луганска и Доњецка више се не дискутује у политичким терминима па могу да кажем да је дебата завршена”, каже наш саговорник.
Са којим закључком?
Није га било.
Како су се руски медији прилагодили новој терминологији о Криму пошто је о украјинском полуострву почело да се говори као о делу Русије?
У руским медијима није постојала дискусија о Криму. То питање је завршено. Крим је део Русије. Тако су одлучили грађани Крима.
Која је улога руских медија у креирању Путиновог имиџа као јаког лидера?
Велика. Ми стичемо утисак да је Владимир Путин јак председник управо на основу онога што о њему говоре медији. Како бисмо иначе знали какав је он лидер? Свакако да се то ради тако што му се даје позитивни публицитет, али се исти ефекат постиже чак и неутралним извештавањем кад некога стално, систематски пратите у ударним терминима.
Да ли руски медији раде под великим утицајем владе?
Не бих о руским медијима говорио у контексту владиног утицаја. Шта је утицај? Сви медији су под нечијим утицајем, да ли владе, великих компанија или организација. Они који поседују медије одређују њихов садржај. Сви медији зависе од публике и новца. Оно што примећујем јесте самоцензура. Често нема очигледног утицаја, нико из владе није ништа тражио од новинара и уредника, али су они сами одлучили да нешто ураде. Наравно, влада даје новац појединим медијима и заинтересована је за то да се емитује њено виђење ствари. Мислим да је од владиног утицаја много већи проблем комерцијализација медија, то што приходи одређују садржај. Још већа невоља је то што млади више не гледају телевизију, а новине читају само ако је њихов садржај на друштвеним мрежама. Ова публика не само да не гледа телевизију већ је нимало не занима ништа од онога што се врти на ТВ каналима. Млади Руси као да живе у сасвим другачијем свету од старијих генерација, што показују и приче које се врте на „Фејсбуку” или „Јутјубу”. То значи да медији морају да стварају другачије приче за старију и млађу публику. Мислим да је највећи проблем руских медија поменута информациона подела, а не притисци Кремља.
Кад су почињали са радом, РТ и Спутњик су говорили да су они руски еквиваленти Си-Ен-Ену и Би-Би-Сију? Јесу ли?
Мислим да јесу, раде исту ствар, мада постоје разлике у стилу и речнику.
Шта кажете на аргумент да то ипак није исто јер Си-Ен-Ен непрестано критикује Доналда Трампа, док на РТ и Спутњику никад не чујемо критику на рачун Владимира Путина?
Ја то посматрам са глобалне тачке гледишта. Људима су потребна различита мишљења. Ако имамо Си-Ен-Ен који нам показује једно стајалиште, треба да имамо и другачија виђења света која показују, на пример, РТ и Спутњик. Да се разумемо, нико од њих не говори истину. Истина настаје комбиновањем различитих извора и углова посматрања. Нема објективних медија. Чак и кад нисте емотивни у извештавању и не износите судове, ни онда нисте објективни јер сте изабрали угао из којег обрађујете тему.
Ваш коментар на антируску хистерију у појединим западним медијима?
То је опасна ствар и ми постајемо уморни од свега тога. Највећи број Руса не прати стране изворе, већ се из домаћих обавештава о томе како Запад прича о њима. Русима су извор информација о антируској хистерији на Западу руски медији, а антируска хистерија је у домаћим медијима приказана далеко већом него што она стварно јесте. Зато је Русима већ доста свега и многи више не прате медије.
Колико је Србија заступљена у руским медијима?
Слабо, ретко се извештава о Србији, али је извештавање увек позитивно. Постоји мишљење да смо братски народ, али свакако да Русија себе доживљава као старијег брата.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
