O Srbiji se u Rusiji uvek izveštava pozitivno

Na predavanju na FPN-u, profesor Kožemjakin je objasnio da je posle izbijanja ukrajinskog sukoba u Rusiji počelo da se raspravlja o nacionalnom identitetu građana Donbasa i da se o njima govori kao o Novorusima. Bila je to prilika da ga pitamo kako su mediji u Rusiji kreirali nacionalni identitet građana Luganska i Donjecka.

„Kad je reč o građanima Donbasa, u ruskim medijima se vodila velika debata o tome da li su oni Novorusi, Rusi, jedna grana Rusa ili nova nacija. Sada se o tome uopšte ne govori, o stanovnicima Luganska i Donjecka više se ne diskutuje u političkim terminima pa mogu da kažem da je debata završena”, kaže naš sagovornik.

Sa kojim zaključkom?

Nije ga bilo.

Kako su se ruski mediji prilagodili novoj terminologiji o Krimu pošto je o ukrajinskom poluostrvu počelo da se govori kao o delu Rusije?

U ruskim medijima nije postojala diskusija o Krimu. To pitanje je završeno. Krim je deo Rusije. Tako su odlučili građani Krima.

Koja je uloga ruskih medija u kreiranju Putinovog imidža kao jakog lidera?

Velika. Mi stičemo utisak da je Vladimir Putin jak predsednik upravo na osnovu onoga što o njemu govore mediji. Kako bismo inače znali kakav je on lider? Svakako da se to radi tako što mu se daje pozitivni publicitet, ali se isti efekat postiže čak i neutralnim izveštavanjem kad nekoga stalno, sistematski pratite u udarnim terminima.

Da li ruski mediji rade pod velikim uticajem vlade?

Ne bih o ruskim medijima govorio u kontekstu vladinog uticaja. Šta je uticaj? Svi mediji su pod nečijim uticajem, da li vlade, velikih kompanija ili organizacija. Oni koji poseduju medije određuju njihov sadržaj. Svi mediji zavise od publike i novca. Ono što primećujem jeste samocenzura. Često nema očiglednog uticaja, niko iz vlade nije ništa tražio od novinara i urednika, ali su oni sami odlučili da nešto urade. Naravno, vlada daje novac pojedinim medijima i zainteresovana je za to da se emituje njeno viđenje stvari. Mislim da je od vladinog uticaja mnogo veći problem komercijalizacija medija, to što prihodi određuju sadržaj. Još veća nevolja je to što mladi više ne gledaju televiziju, a novine čitaju samo ako je njihov sadržaj na društvenim mrežama. Ova publika ne samo da ne gleda televiziju već je nimalo ne zanima ništa od onoga što se vrti na TV kanalima. Mladi Rusi kao da žive u sasvim drugačijem svetu od starijih generacija, što pokazuju i priče koje se vrte na „Fejsbuku” ili „Jutjubu”. To znači da mediji moraju da stvaraju drugačije priče za stariju i mlađu publiku. Mislim da je najveći problem ruskih medija pomenuta informaciona podela, a ne pritisci Kremlja.

Kad su počinjali sa radom, RT i Sputnjik su govorili da su oni ruski ekvivalenti Si-En-Enu i Bi-Bi-Siju? Jesu li?

Mislim da jesu, rade istu stvar, mada postoje razlike u stilu i rečniku.

Šta kažete na argument da to ipak nije isto jer Si-En-En neprestano kritikuje Donalda Trampa, dok na RT i Sputnjiku nikad ne čujemo kritiku na račun Vladimira Putina?

Ja to posmatram sa globalne tačke gledišta. Ljudima su potrebna različita mišljenja. Ako imamo Si-En-En koji nam pokazuje jedno stajalište, treba da imamo i drugačija viđenja sveta koja pokazuju, na primer, RT i Sputnjik. Da se razumemo, niko od njih ne govori istinu. Istina nastaje kombinovanjem različitih izvora i uglova posmatranja. Nema objektivnih medija. Čak i kad niste emotivni u izveštavanju i ne iznosite sudove, ni onda niste objektivni jer ste izabrali ugao iz kojeg obrađujete temu.

Vaš komentar na antirusku histeriju u pojedinim zapadnim medijima?

To je opasna stvar i mi postajemo umorni od svega toga. Najveći broj Rusa ne prati strane izvore, već se iz domaćih obaveštava o tome kako Zapad priča o njima. Rusima su izvor informacija o antiruskoj histeriji na Zapadu ruski mediji, a antiruska histerija je u domaćim medijima prikazana daleko većom nego što ona stvarno jeste. Zato je Rusima već dosta svega i mnogi više ne prate medije.

Koliko je Srbija zastupljena u ruskim medijima?

Slabo, retko se izveštava o Srbiji, ali je izveštavanje uvek pozitivno. Postoji mišljenje da smo bratski narod, ali svakako da Rusija sebe doživljava kao starijeg brata.