Дрецун: Извештаји о КиМ све објективнији

Последњих пар година извештаји Уједињених нација о Косову се из домена политичког селе у домен реалног, што је добро, изјавио је председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун.

„Све су реалнији и све објективнији и то је добро, јер указују на проблеме који постоје на КиМ, захтевају њихово решавање и опет на неки начин у први план враћају УН када је питање решавања косовског проблема”, рекао је Дрецун за РТС.

У Њујорку се данас одржава редовна тромесечна седница Савета безбедности УН на којој ће бити поднет извештај генералног секретара светске организације Антонија Гутереша о Косову.

Дрецун је истакао да, када је Србија у питању, не ради се о недостатку политичке воље да се разговара са Приштином и реализује оно што је договорено.

С друге стране, међутим, евидентан је недостатак политичке воље и то је једна смишљена кампања и стратегија коју подржавају водеће чланице УН које су признале Косово као некакву државу, „и то јесте кључни проблем и он је идентификован у овом извештају”, истакао је Дрецун.

Према његовим речима, зато су и покушаји оних сталних чланица Савета безбедности УН које подржавају самопроглашену државу Косово да се сакрије истина, да међународна заједница не сазна каква је ситуација на КиМ јер она не иде у прилог штићеника оних који су признали Косово као државу.

„То су покушаји и САД, Велике Британије, Француске да се некако та расправа у Савету безбедности УН ограничи, затвори за јавност, онда притисци на државе које размишљању да повуку признање независности, све је то усклађена политика са намером да се на потпуно други начин идентификују разлози проблема који постоје на Космету и да се лажно представи некакав напредак на Космету”, рекао је Дрецун.

„Дакле, док се разговара у УН све је то добро. Имајући у виду шта се догодило са реконфигурацијом Унмика, што је једна од кључних грешака коју је направило тадашње руководство Србије, када су УН практично маргинализоване и на неки начин избачене из игре око КиМ и са самог Космета, и редукција особља Унмика, онда су ови извештаји сада једини начин да међународна заједница буде ваљано обавештена о томе шта се дешава на Космету и шта се дешава у дијалогу”, истакао је он.

Он је додао да, док с једне стране имамо потезе дела међународне заједнице на које је веома тешко одговорити, јер снагом своје моћи стоје иза сецесије Космета, с друге стране и сама Србија је починила грешке, нарочито 2010. године када је тадашња власт могла на другачији начин да са Западом да решава проблем Космета.

„Пропуштена је прилика, све је пребачено на рачун демократије и људских права, а било је потпуно јасно да је то покушај насилног отимања наше територије. Кад погрешно поставите приступ и разлоге зашто се све десило '98. и '99. године и после проглашење независности, онда не можете да решите проблем, а јесте ово највећи проблем што је заправо обраћање Међународном суду правде када је, најблаже речено, неспретно дефинисано питање за које се унапред знало да ће бити на нашу штету поред тога што је било јасно да ће тај суд пресудити по политичкој вољи најмоћнијих западних земаља које су заправо снагом свог оружја и моћи стале иза једностраног проглашења независности Космета”, рекао је Дрецун.

Он је додао да се сада суочавамо са тим грешкама и тражимо начин како да их исправимо то јест, да сад умањимо штету која је настала.  (Танјуг)