Меко срце ММФ-а
Срби разумеју да им Међународни монетарни фонд помаже. Овим речима је Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а, у новембру прошле године одговорио на констатацију новинара да их народ у нашој земљи не воли. Ових дана прича о меком срцу ММФ-а поново је актуелизована њиховим захтевом да се укине закон о привременом умањењу пензија. Како је „Политика” већ писала, фонд током преговора о новом аранжману инсистира да се, након што су јавне финансије стабилизоване, нађе трајно и системско решење за српске пензионере. Јер, опасност од кризе јавних финансија, због које је та привремена мера и уведена, више не постоји.
Зашто је делегација из Вашингтона током ове посете тако болећива према српским пензионерима?
„Не тражи ММФ укидање закона зато што више воли пензионере него што волимо ми, већ из неких других разлога”, рекао је пре неколико дана председник Александар Вучић, а да притом није навео о којим разлозима је реч.
Посматрано из угла Фонда, ММФ не брани пензионере, већ свој успешан пројекат. О чему је заправо реч? Србија је током примене овог програма постигла фискалну стабилност, а резултати су бољи од оних које је сам ММФ очекивао. Фонд неће да дозволи да евентуални трошкови који, као последица правног вакуума, сада могу да настану по основу судских трошкова из Стразбура, баце сенку на њихов успешан пројекат.
О чему је заправо реч? У образложењу Предлога закона о привременом усклађивању начина исплате пензија јасно се наводи следеће:
„Посебно треба имати у виду да је мера смањења пензија временски ограничена (примењује се закључно са исплатом пензија за месец децембар 2017. године), као и да је уведена искључиво са циљем превладавања, односно отклањања негативних последица финансијске кризе. Што значи да она егзистира у правном поретку Републике Србије само толико дуго док посебно важни разлози јавног интереса оправдавају њену примену.”
Касније, током скупштинске расправе, временска одредница (децембар 2017. године) о престанку важења овог закона је избрисана.
Још у децембру прошле године Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, на конференцији за новинаре, јавно је упозорио да треба спречити евентуалне судске трошкове које по том основу могу да настану.
„Ми нисмо ни правници, ни судије. Али, са економског становишта знамо да не постоји ниједан пензиони систем који може да гарантује стечена права пензионерима у номиналном износу. И суд у Стразбуру потврдио је да током економских криза постоји легална могућност за номинално смањење пензија, али за то мора да се испуни неколико услова. Пре свега мора да се докаже да је за тако нешто постојао јавни интерес. Сада, након што је криза јавног дуга избегнута, тешко је доказати да постоји јавни интерес да Закон о привременом смањењу пензија остане на снази. Влада би требало да предупреди било каква правна оспоравања почев од 2018. године. Међутим, с обзиром на то да је фискална криза избегнута, сада је потребно укинути Закон о привременом смањењу пензија, што влада није учинила”, упозорио је тада Алтипармаков.
Фискални савет у то време предлагао је да се пензије у 2018. години повећају 2,5 одсто, а да се остатак буџетског простора искористи да се пензионерима, чије пензије су ниже него што су биле пре 2015. године, једним делом врати одузето. Таквих је око 14 одсто. Међутим, влада је одлучила да сви пензионери добију повишице од пет одсто.
Никола Алтипармаков, јуче у изјави за „Политику”, каже да нико, ни Фискални савет, ни ММФ, не траже од Владе Србије да било којим пензионерима сада смањује пензије.
– Наша порука је да се нађе системско решење. Односно, да се свим пензионерима, током следећег круга повишице, пензије повећају у складу са инфлацијом, на пример. Плус, да се онима који имају натпросечне пензије, врати део одузетог. То не мора да се уради одједном, јер фискални трошак такве мере износи 25 милијарди динара и то би могао да буде удар на буџет. Један од наших предлога је да влада то уради фазно и да постепено реши проблем и оних 600.000 пензионера, којима до сада још није враћено оно што је одузето. Дакле, нико овде не спори да је пензије 2015. године требало смањити. Ми само упозоравамо да сада, када је криза јавних финансија прошла, влада изађе из тог правног вакуума тако што ће пронаћи могућност фазног укидања закона да би амортизовао удар на буџет. Како би се спречио трошак, који може да настане по основу потенцијалних спорова у Стразбуру – закључује Алтипармаков.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
