Ништа без Крагујевчанки

Упркос бројним обавезама у вези са предстојећим „Евросонгом”, наша овогодишња представница на највећем европском фестивалу лаких нота Јелена Томашевић радо се одазвала позиву на разговор за „Политику”. Пред „ватрено крштење” на континенталној смотри песме, заказано за финално вече 24. маја у „Арени”, прво питање двострукој победници „Беовизије” било је о њеним тренутним преокупацијама:

– Ово су последње три недеље припрема пред наступ на „Евросонгу”, што значи да је активности све више, а времена све мање. Крај априла резервисан је за промо-турнеју у Белгији, одмах после тога бићу у Грчкој и на Кипру, а потом путујем и у Словенију. Почеле су пробе са кореографом, интензивира се рад на промотивном материјалу, закључују се договори око костима, а спрема се и још неколико верзија песме „Оро”...

Сваког дана имам и по неколико интервјуа за иностране и домаће медије. Све у свему, доста тога се дешава ових дана, а очекујем да ће права гужва настати после 10. маја.

Како подносите све веће напоре и како излазите на крај с публицитетом?

Све је то саставни део посла којим се бавим. Једноставно, морате то тако да прихватите и да носите тај терет, са свим добрим и лошим странама које доноси. Свакако да ми некада буде изузетно напорно и да немам времена да се одморим. Али, морам да признам да се мој тим брине да ме максимално чува за оно што тек предстоји и за шта ће ми бити потребно највише снаге.

Имате ли амбиције за излазак на инострану музичку сцену и да ли мислите да наступ на „Евросонгу” може да буде одскочна даска за Ваш продор на светско тржиште?

„Евросонг” је велики сајам музике, заправо највећи европски музички фестивал. То је уједно шанса да се представите публици, али и да искористите шансу која вам се пружи. Сматрам да је то прилика да се отворе многа врата, али и да се остварени контакти и указано поверење искористе за много веће ствари. „Евросонг” траје неколико дана и после његовог завршетка ви морате размишљати о својој будућности. Многи су овај фестивал искористили као одскочну даску у својој каријери. Сетите се само групе АББА и Селин Дион…

Какав је Ваш однос са Жељком Јоксимовићем и Бором Дугићем и да ли Вам њих двојица, као искуснији музичари, пружају корисне савете?

Жељка познајем од 2004. године. Све је започело након „Беовизије”, а крајем те године позвао ме је и понудио сарадњу, пружајући ми могућност да се појавим на наредној „Беовизији” са његовом песмом. Од тада се наш однос заснива на врло професионалном и коректном раду. Ценим његов таленат и њега као музичара и особу. Његово искуство ми је драгоцено као и савети које ми даје. Сматрам да, када је реч о „Евросонгу”, поред себе имам најискуснију особу.

Бору знам одавно. Обоје потичемо из истог града и истог ансамбла. Много се боље осећам када на сцени имам једно тако велико име које заслужује свако поштовање и чије је искуство драгоцено.

Са ким сарађујете на визуелном плану, да ли сте одабрали хаљину у којој ћете наступити и ко се брине о Вашем изгледу? Да ли је, по Вашем мишљењу, битније имати добру песму или добар имиџ, или се за наступ на „Евросонгу” мора водити рачуна о свему?

О читавој промотивној кампањи, мом наступу и изгледу на сцени брине тим стручњака из агенције „Лио Барнет”, заједно са особама из одређених области које су специјално ангажоване за ову прилику. У склопу те приче и идеје коју ће носити наша кампања ради се апсолутно све, а то значи да се пажња обраћа и на визуелни идентитет и сценски покрет, као и на хаљину коју ћу носити. Ова прича има једну целину коју ћете видети 24. маја на сцени у Београдској арени.

С обзиром на то да сте и Ви и прошлогодишња победница „Евросонга” Марија Шерифовић родом из Крагујевца, да ли је највећи шумадијски град постао својеврсна евровизијска престоница Србије? Колико Вам значи родни град?

Како сада стоје ствари – јесте! Рекла сам неколико пута, ништа без нас Крагујевчанки. Не знам шта је узрок томе, али, као што видите, резултат је евидентан. Наравно да сам везана за Крагујевац. То је мој родни град, то је град у коме сам завршила школу, у њему је моја породица. Не могу да замислим живот без Крагујевца.

Да ли сте чули песме које долазе из других земаља и које Вам се нумере допадају?

Јесам! Као учесник фестивала и представник земље домаћина морала сам да се упознам са конкурентима. Наравно да фаворити постоје. Можда су другачији од осталих и од оних који се тренутно појављују на листама кладионица, али баш зато одговарају мом сензибилитету. То је пре свега представник Белгије, Иштар, и песма на измишљеном језику која звучи потпуно другачије од свих. Пажњу ми је привукао и представник Велике Британије, Енди Абрахам, који изводи песму у ритму који није типично евровизијски.

Шта мислите о представницима некадашњих југословенских република и њиховим шансама за успех у Београду?

Колико сам упозната са стањем на листама, међу првих петнаест би могле да се нађу Босна и Херцеговина и представница Словеније. Све остале земље имају мале шансе чак и да уђу у финале. Ипак, да сачекамо обе полуфиналне вечери и да видимо како ће гласати публика у Европи.

Каквом пласману се надате на финалној вечери, или, другим речима, које место би за Вас представљало успех? Да ли осећате притисак јавности у том смислу?

На првом месту бих рекла да ћу бити најзадовољнија уколико мој наступ буде онакав какав очекујемо читав мој тим и ја. Бићу задовољна местом које ми припадне након завршетка гласања. Очекујем, наравно, све најбоље и даћу све од себе да своју земљу представим на најбољи начин и да оправдам указано поверење. Надам се да ће то вече срца свих у Србији куцати заједно са мојим, јер ово је збиља посебна прилика.

Шта планирате за период након „Евросонга” и када би у продаји могао да се очекује Ваш албум?

Неке ствари могу да планирам и међу њима ће бити CD чији је излазак зауставило учешће на „Беовизији”. Он је приоритет, а очекујем да ће бити још доста тога после мог учешћа на „Евросонгу”. Ту је и велики мултимедијални пројекат Жељка Јоксимовића – „Балкан проџект” у коме и ја учествујем. Надам се да ће ово бити моја година и ја се управо због тога радујем свим пословима који долазе.

Хвала Вам на времену које сте издвојили за „Политику”, и ако имате нешто за крај да поручите нашим читаоцима.

Будите уз мене 24. маја ишаљите ми позитивну енергију, јертог дана сви представљамо Србију!