Заове и шурњаје

У разговору са Наташом Миљковић у „Тако стоје ствари” глумац Драган Мићаловић се, пре неколико недеља присетио како је некада био обичај да онај ко сними рекламу, улазећи у бифе Југословенског драмског позоришта узвикне: пријављујем блам!

Тај обичај се, без сваке сумње, изгубио, јер би иначе, да сви то и даље говоре, у нашим позориштима владала велика галама. И то не само због снимања реклама, него и улога које прихватају у, пре свега, квазихумористичким ТВ серијама.

Али, није им замерити... Из неког разлога (вероватно има везе са просеком плате или неком другом ставком из уговора са банком) многи глумци и редитељи су своје стамбено питање покушали да реше стављајући себи омчу око врата која се зове кредит у швајцарским францима.

И тако су се нашли у ситуацији да не могу да кажу „не, хвала” а у себи помисле „ово је испод мојих професионалних критеријума”, већ са захвалношћу прихватају сваки понуђени посао, сабирајући и одузимајући у глави колико ће им то смањити рату дуга.

Уосталом, мало у шали а мало и у збиљи редитељ и косценариста серије „Убице мог оца” Предраг Гага Антонијевић је на новинарско инсистирање да открије који ће ликови погинути а који ће после криминалних обрачуна остати и снимати и у следећој сезони, рекао: „Преживеће они који имају кредит у швајцарцима.”

Многи ће помислити да су глумци и редитељи у истој ситуацији као и хиљаде других грађана и да не заслужују посебно скретање пажње јер нису у лошијој ситуацији од осталих, напротив, имају више могућности за додатну зараду... Реч је о томе да тамо где нема здраве конкуренције, нема ни квалитета. А кад нема квалитета, онда се прави телевизијски програм какав гледамо.

Ако постоји нека дефиниција која је заживела у народу онда је то она „породица је основна ћелија друштва”. А да је то тако довољно је пажљиво читати шпице телевизијских серија и филмова на којима су имена браће, мужева, очева, синова, ћерки, снаја, зетова, заова и из неколико фамилија који су у истом пројекту и продуценти и сценаристи, редитељи, сниматељи, глумци... И у таквој конкуренцији, онај ко се домогне улоге, може се сматрати великим срећником... Тако смо дошли у ситуацију да у филмовима, позоришту, серијама, а и рекламама гледамо педесетак једних те истих лица...

Захваљујући комерцијалним телевизијама, глумци се за део јавног простора морају борити са представницима овдашњих новокомпонованих професија. Тако су се на екранима појавили и годинама задржали: старлете, блогерке, клаберке, утицајни твитераши без утицаја, и репери који обожавају турбо фолк...