Ултиматум Ирану као аустроугарски Србији
Последњи амерички списак захтева Ирану толико је нереалан и налик тражењу изговора за рат да га више не пореде само са увертиром за инвазију на Ирак. Амерички медији, попут „Вашингтон поста”, преносе и оцене, какву је, на пример, дао и професор Стивен Волт, који на Харварду предаје међународне послове, да услови које је државни секретар САД Мајк Помпео изнео пред техеранске власти личе на аустроугарски ултиматум Србији 1914. године.
Потврдило се схватање да Вашингтон више не циља само нуклеарни програм Ирана колико тражи да та држава потпуно промени своју укупну политику. Између осталог, захтева се и да инспектори имају приступ иранским војним локацијама уопште, не искључиво оним за које се зна да се на њима развија нуклеарна технологија. Од Техерана се очекују да армијске капацитете ограничи и одустајањем од тестирања балистичких пројектила оне врсте која би могла понети нуклеарне бојеве главе, али и „конвенционално” наоружање.
Војну предност Иран би, према САД, требало да одбаци и престанком помоћи за милитантне групе у Либану, Јемену и на палестинским територијама, као и повлачењем својих трупа из Сирије. Листом је реч о местима од стратешке важности за Иран, где се његови интереси косе са потребама америчких савезника.
То је оно у чему Иран наводно „крши дух споразум”, за шта се Доналд Трамп хватао пошто ни он, обично немаран према истини, није могао да мрском му режиму спочита како гази договор о одрицању од могућности да направи атомску бомбу. Техерану се на терет ставља да ровари по региону, како је то и Беч замерао Београду пре него што је отпочео Први светски рат. О иранским акцијама на Блиском истоку могло би се дискутовати, мада се у тој расправи не би могли заобићи ни спорни потези његових ривала и америчких пријатеља, попут петљања арапских земаља и Турске, и то, само за почетак, такође по Сирији и Јемену. Неки од тих савезника САД су на начин сличан оном који је Помпео употребио за Иран оптужили и Катар за подривање региона кад су одлучили да га економски и физички одсеку од света, уз поигравање идејом да ископавањем канала ту полуострвску државу потпуно одвоје од копна и да пограничну зону претворе у депонију за нуклеарни отпад.
Али, укупна иранска политика према суседима није ни била предмет споразума о нуклеарном програму који се користи као изговор за удар на Техеран, оптужен да је једини извор нестабилности у региону. Европске наде да ће споразум спасти наставком свог пословања с Ираном Помпео је распршио упозорењем да ће се санкције обрушити на сваку компанију која буде радила с том земљом.
„Најјаче санкције у историји” Помпео је наменио Ирану ако се не буде повиновао америчким захтевима. Намерно или не, Помпео је превидео чињеницу да је Иран и даље под снажним санкцијама због питања неповезаних са нуклеарним, те да је свој највећи војни продор у регион постигао пре нуклеарног споразума, док је био и под жешћим ембаргом и готово изолован. Шта му то још горе САД спремају, па очекују да ће сад попустити, Помпео није прецизирао. Али, његова листа захтева није ништа подстицајнија него да је затражио и да Техеран призна свог великог непријатеља и сунита Садама Хусеина за иранског националног хероја и шиитског мученика и да почне славити дан израелске независности.
Упркос недоречености Помпеа и ирачко-српским паралелама, прилично је извесно да Трампова администрација тренутно не планира војни рат с Ираном. Судећи по речима државног секретара, оно чему се у Вашингтону надају јесте да ће тотални економски рат против Техерана натерати Иранце да сами свргну власт. „Промена режима у Ирану”, у чему су САД последњи пут помагале Британцима 1953, није фраза коју је Помпео ни овог пута дозволио себи да изусти, вероватно због контроверзности таквих операција, тренутно непопуларних и међу америчким гласачима. Али, по завршетку говора у конзервативној фондацији „Херитиџ”, рекао је, преноси „Гардијан”, да је на иранском народу, ако жели крај америчком притиску, да „одлучи” о свом вођству. Последњи пут кад су Иранци то радили ван избора с престола су скинули једног америчког фаворита, шаха Резу Пахлавија.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
