У априлу 2019. пробни попис становништва

На тај начин, како је објаснила Снежана Лакчевић, помоћник директора РЗС-а, биће убрзана обрада података, смањена могућност грешке, а подаци о личности биће боље заштићени него до сада.

– Када пописивач заврши испуњавање упитника и стисне дугме ентер нико више неће имати увид у податке осим овлашћених особа. Тако се знатно смањује могућност злоупотребе, а обрада података биће убрзана – објаснила је Лакчевићева за наш лист.

Током прошлог пописа искоришћено је 300 тона папира за штампање материјала, а одштампано је 12 милиона упитника. Осим тога, ангажовано је 500 оператера који су седам месеци, у две смене, уносили прикупљене податке у систем.

Љиљана Ђорђевић, представница РЗС-а, најавила је јуче да ће, захваљујући употреби дигиталних технологија, број ангажованих пописивача бити драстично смањен. Уместо 40.000 људи, колико их је ангажовано 2011, РЗС ће потписати уговоре са око 15.000 пописивача, чија ће обука трајати пет дана. Биће набављено око 18.000 лаптоп рачунара.

Пописивач ће у лаптопу имати електронску мапу терена на којој ће бити означени и објекти који не постоје у адресном регистру.

– Велики проблем је што не постоји регистар становништва, регистар кућа и станова, регистар образовања, а адресни регистар још није ажуриран. Баш због тога не можемо да знамо колико станова постоји у некој згради, колико кућа има у некој улици. Надамо се да ћемо успети да превазиђемо барем део проблема до 2021. Планирамо да све наредне пописе радимо уз помоћ свих поменутих регистара, а не искључиво обилазећи терен – речи су Љиљане Ђорђевић.

Сличан начин прикупљања и обраде података биће спроведен и у државама у региону. Апостол Симовски из Државног завода за статистику Македоније објаснио је јуче да ће трошкови пописа у овој земљи бити смањени за неколико милиона евра јер ће пописивачи уместо папира користити лаптоп рачунаре. Обрада података, како је нагласио, трајаће око три месеца, а до сада се на званичне податке чекало најмање годину дана.

Симовски је подсетио да претходни попис становништва у Македонији није успео.

– Због тога ме веома срамота. Држава је претрпела огромну штету, изгубили смо многе инвестиције јер нисмо имали основне податке о броју становништва и радној снази. На Балкану је веома тешко утврдити укупан број становника јер одређене мањинске групе бојкотују попис желећи да прикажу да је њихов удео у укупном становништву знатно већи – упозорио је јуче Симовски.

Он је додао да се у Македонији разматра избацивање питања о вероисповести и националној припадности грађана. Међутим, сасвим је сигурно да у Србији питања о националности, вероисповести и мањинском језику неће бити избачена са листе. Управо захваљујући овим подацима, како нам је објашњено, настао је велики број закона о правима националних мањина.

По завршетку пописа 2021. године најављено је покретање јединствене базе података, назване Балкан хаб, у коју ће се сливати подаци из околних земаља. На тај начин истраживачи ће, на једном месту, моћи да упореде податке свих земаља региона.

Са ентузијазмом чекамо нове податке о становништву

Отварајући јучерашњу конференцију министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић подсетила је да је на основу података из последњег пописа, одржаног 2011. године, донета нова стратегија подстицања рађања и Акциони план који је прати за 2018. и 2019. годину.

– Баш због тога са великим ентузијазмом очекујемо резултате пописа 2021. године, који ће нам пружити неке нове податке и указати на нове правце размишљања и деловања. Истраживање о усклађивању рада и родитељства, о миграцијама студената, анкета о међугенерацијској солидарности, само су неке од активности које смо у последњих годину и по спровели уз помоћ Републичког завода за статистику – нагласила је јуче министарка и напоменула да ће њен кабинет пружити пуну подршку спровођењу пописа 2021. године.