Оживљава „Велика пијаца” на Студентском тргу

Искрцавајући се из тролејбуса на последњој станици, шетајући ка Калемегдану или одмарајући се у Студентском парку Београђани ретко кад застану и запитају се где се то тренутно налазе. Колико је наших суграђана свесно да је баш на месту данашњег Студентског трга започела једна велика и важна прича за наш град, да је баш ту почела историја београдских пијаца?

До почетка 19. века, сељаци су своје производе износили и продавали на прилазима граду, али у то доба далеко је то било од слободног тржишта. Рачуне нашим паорима мрсили су турски војници који су намирнице принудно откупљивали, а онда на њима зарађивали препродајући их у граду по знатно вишим ценама.

– После учесталих жалби на насиље турских војника, београдски везир сазвао је у свом конаку виђеније београдске Турке и Србе ради саветовања о томе „да се учини у Београду једно пазариште или Торжиште”. Тако је у центру друштвеног живота, у близини пута за Стамбол, никла прва пијаца на којој је, према договору, свако могао да изнесе своје производе – објашњавају из „Градских пијаца”.
Било је то 1824. године, а ова тржница настала на месту измештеног старог турског гробља названа је „Пијаца светог Андреје”. У народу је била познатија као „Велика пијаца”, а цео простор око ње називао се Велики трг. По проглашењу Краљевине Србије чији се церемонијални део одвијао управо овде, простор на чијем је суседном плацу дуже од четири деценије постојао део гробља, преименован је у – Краљев трг.

– После одласка Турака, 1887. године Емилијан Јосимовић, архитектa и професор Велике школе, предлаже измештање пијаце. Његова замисао није у потпуности остварена – део слободног простора око пијаце претворен је у парк, а примитивно уређена и нефункционална Велика пијаца радила је све до 1926. године – додају у „Градским пијацама” и напомињу да су у граду постојале и пијаце Цветни трг које је основало Друштво за улепшавање Врачара, затим Рибља, Сточна, Житна пијаца у Земуну и пијаца на Сењаку. У то време постојала је и једна приватна тржница, била је то Палилулска пијаца у власништву друштва „Милошевац”.

Историчари пијачне делатности кажу да је Велика пијаца у то доба била састајалиште српских и турских трговаца, али и накупаца из иностранства, као и да је 1892. године, по увођењу првог трамваја на коњску вучу који је овде пролазио, од ње настао прави центар трговине. Мало је који Београђанин одолевао а да не пазари нешто на овим тезгама.

Ова пијаца је ипак 1926. године затворена по одлуци градске управе, а уместо ње отворене су пијаце Зелени венац, Каленића гувно и Јованова пијаца. По гашењу првог „Торжишта” на данашњем Студентском тргу, цео простор претворен је у парк, у коме је 1897. био подигнут споменик Јосифу Панчићу, а касније је пренето и обележје Доситеју Обрадовићу. Пошто је Панчићев споменик дуго био покривен платном, међу људима се уврежио и назив „Плато човека у џаку”.

И баш тамо где је пре два века све почело, купци и продавци опет ће се вратити. „Београдски ноћни маркет”, 14. по реду, први пут одржаће се у Студентском парку, на месту некадашње Велике пијаце. Данас и сутра, овде ће се окупити шампиони пијаца са здравим и свежим производима, дизајнери, занатлије и уметници, и покушаће да дружењем врате заборављену прошлост.

– Овај „времеплов” сигурно ће привући велики број посетилаца, који ће разноврсном понудом излагача, пажљиво осмишљеним програмом и представљањем институција културе нашег града и земље моћи да доживе и осете један део историје – кажу у „Градским пијацама”.

„Београдски ноћни маркет” одржаће се као део међународне кампање Светског удружења велетржница „Love your local market 2018”– „Close to your heart”. Кампања траје од 17. до 31. маја, а наше „Градске пијаце” ће са још 4.000 тржница широм света указати на очување традиције и културе и значај здраве и безбедне хране, али ће и промовисати пијаце као туристичке атракције.