Чаплин не плаче

Прва звезда „седме уметности” бритким хумором освајала је пажњу и симпатије публике и остала упамћена по необичној мимици, ходу у огромним ципелама и оделу пуном закрпа. Али мало ко је знао са чим се комичар Чарли Чаплин носио у свом приватном животу. Прича из тог мање видљивог угла о човеку са брковима и штапом открива се у монодрами „Чаплин не плаче”, у режији Тее Пухарић, која је претпремијерно приказана у Центру за културу „Божидарац”.

Улога славног глумца у овој представи поверена је Душану Ранковићу. Драматург Ана Митровић суочава Чаплина са смрћу, додајући ноту комедије апсурда. Она истражује да ли је човек који нас је засмејавао у лику Ситнице можда био несрећно, детињасто биће у потрази за идентитетом и да ли је био жртва капиталистичко-материјалистичких друштвених норми. Митровићева закључује да је Чаплин био све што је био и Скитница. А да ли је Скитница икада био све оно што је био Чаплин, остављено је публици да процени.