САД изазивају Кину на Пацифику
Сједињене Америчке Државе упутиле су изазов Кини у спорним водама Пацифика, у области која је један од најважнијих светских коридора за превоз робе и потенцијално богато извориште нафте и гаса. Два бојна брода америчке морнарице, разарач и крстарица наоружани навођеним пројектилима прошла су непосредном близином острвља званог Парасел, дела територије на коју право полажу и Кина и још пет околних држава, махом савезника САД. Контрола над тим острвима значајна је за господарење целим овим подручјем око којег се прелама вишестрана битка за национални суверенитет и међународну проходност бродова под разним заставама, који туда годишње транспортују робу вредну око пет билиона долара.
У очевидном покушају да се предупреде настојања Кине да осигура себи власт над драгоценим океанским појасом, два америчка брода су, према наводима једног од двојице официра под командом Пентагона који су говорили за Ројтерс, извела маневре покрај четири острва у архипелагу Парасел.
Кинеско министарство спољних одбране је то назвало „провокацијом” и нарушавањем суверенитета, због којег су бродови и авиони кинеске војске послати да Американе упозоре како морају напустити област.
Овакве операције, које у Вашингтону подводе под слободу навигације, то јест право проласка водама које се сврставају у интернационалне или припадају савезницима САД, америчка морнарица изводи повремено: претходни пут било је то у марту, у острвљу Спратли. Али, осим што долази у тренутку када провоцирањем Пекинга може утицати на преговоре о денуклеаризацији Корејског полуострва, овај последњи потез, као и ранији њему слични, далеко заостају за самоувереношћу и далекосежношћу кинеских маневара у овим водама.
Док амерички бродови не иду даље од тога да „протрче” спорном облашћу Јужног и Источног кинеског мора, кинеске операције се нижу градацијски, све се дубље учвршћујући у овом коридору. Тако је пре десетак дана неколико врста кинеских бомбардера, укључив и далекометне Х–6К, способне да понесу нуклеарне пројектиле, слетело на неименована острва у овом региону. Њихов задатак је био, како је „Гардијан” тада пренео саопштење Пекинга, да „унапреде нашу способност да досегну целокупну (кинеску) територију, изведу напад у свако време и у свим правцима”. Вежба је у том саопштењу описана и као „припрема за битку за Јужно кинеско море”.
Неколико недеља раније, америчка телевизијска мрежа Си-Ен-Би-Ес јавила је како има информације да су Кинези поставили ракетне системе против поморске и ваздушне силе у архипелагу Спратли. Прошле године је објављено да је кинеска армија на острвима Јужног кинеског мора изградила инсталације које могу послужити и за војне сврхе. Пре тога је годинама у тој области намештала радаре и друге комуникационе системе и инфраструктуру, тако отпочевши стварање упоришта и постепено ојачавајући свој положај у односу на ривале који такође тврде да су ове воде њихове. Цео овај след на Западу су окарактерисали као „пузећу милитаризацију”, односно војно утврђивање корак по корак.
Додуше, и без тога, кинеска војска је довољно снажна да би рат с њом за све државе с којима се надмеће за то подручје био погубан. Филипински председник Родриго Дутерте недавно је, лишен политичке тактичности какав већ јесте, својој нацији поручио управо то да с Пекингом свакако не може ући у оружани сукоб ма колико држава којој је на челу сматрала да се у Јужном кинеском мору отимају и њене територије.
Једина војска која би се могла ухватити укоштац с кинеском, америчка, засад није добила наређење да предузме мере довољне да у питање доведу надмоћ Кине у осетљивом региону. Администрација председника САД Доналда Трампа, истина, у два је наврата запретила да ће спречити Кинезе да се војно шире у овим водама, али потом није учинила ништа да би Си Ђинпинга и свет уверила у озбиљност тих речи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
