Сва српска стратешка партнерства

После потписивања стратешког партнерства с председником Србије Илхам Алијев је новинарима рекао да је то веома опширан и важан документ који садржи сва значајна питања односа две земље. „У међународним организацијама смо подршка једни другима. По питању територијалног интегритета и целовитости увек се подржавамо и сматрамо да се конфликти морају решавати у складу с међународним правом и резолуцијама СБ УН”, поручио је председник Азербејџана.

Дипломата Зоран Миливојевић каже да овакви споразуми о стратешком партнерству одражавају пре свега политичку вољу и опредељење да две државе у будућности развијају пријатељске односе у свим областима, од политике преко привреде до културе. „Стратешка партнерства нису класичан међународни уговор који има обавезујућу снагу. То су пре свега начелни документи, који дефинишу принципе на којима ће две пријатељске земље које се међусобно уважавају развијати своје односе у будућности”, објашњава Миливојевић.

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Стеван Рапаић истиче да је сам појам стратешког партнерства између две државе, који се у последње време користи у међународној политици, позајмљен из економије, јер углавном компаније склапају такве споразуме. „Једино је споразум с Француском из 2011. у форми међународног уговора и јавно је објављен у ’Службеном гласнику’. Сва остала стратешка партнерства су на нивоу декларација и изјава, до чијег тачног садржаја истраживачи не могу да дођу”, напомиње Рапаић. Овај сарадник ИМПП-а додаје да стратешка партнерства подразумевају да постоји заједнички циљ. У политичком смислу, додаје, важно је да имамо такве споразуме и одржавамо одличне односе с великим силама као што су Русија и Кина, јер су то две сталне чланице Савета безбедности УН које бране наше националне интересе.

Зато је за Зорана Миливојевића писмо кинеског шефа државе српском председнику битна порука Србији: „То што се Си Ђинпинг и Вучић често дописују веома је значајно за нас. То значи да Кина даје до знања да јој је Србија у садашњем времену и простору важна као независна и војно неутрална држава.”

По оцени др Драгана Ђукановића, с Факултета политичких наука, за разлику од држава централне и источне Европе, којима је САД главни стратешки партнер, ми смо изузетак јер имамо мрежу стратешких партнера. Када је у питању наш пут у ЕУ, каже Ђукановић, важно је што имамо стратешка партнерства с Италијом и Француском, али нажалост нисмо искористили сав потенцијал таквих договора.

Осим политичког карактера, стратешка партнерства за Србију имају и економски значај, јер после потписивања таквих споразума расту робна размена и директне инвестиције, а најбољи пример је Турска. После посете Тајипа Реџепа Ердогана са 700 привредника Београду у октобру, министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић је изјавио да су односи између Србије и Турске подигнути на ниво стратешког партнерства, што је потврђено и потписивањем декларације о оснивању Савета за сарадњу с том земљом.

По мишљењу Стевана Рапаића, реч је ипак о једностраној изјави министра, јер и поред Уговора о слободној трговини с Турском не може се рећи да Београд с Анкаром има односе стратешког партнерства. „Добро је што имамо погодност да у Турску извеземо 5.000 тона говеђег меса, али проблем је што немамо довољно капацитета да ту квоту испунимо, јер држава не субвенционише пољопривредне произвођаче”, објашњава овај стручњак за директне стране инвестиције.

Рапајић каже да Турска и с Косовом има Уговор о слободној трговини, који Приштина није ратификовала, да би колико-толико сачувала ту своју привреду. Упркос томе што приштинска влада не даје субвенције страним инвеститорима, Турска је од 2012. до 2017. на КиМ, чију државност не само да је признала него и свесрдно подржавала, уложила 300 милиона евра. У том истом периоду турски инвеститори су у Србију пласирали 80 милиона евра.

И Миливојевић и Рапајић слажу се да је добро што Србија има акциони план о стратешком партнерству с Азербејџаном. Реч је о секуларној муслиманској држави, богатој нафтом и земним гасом, која економски добро стоји и нема намеру да призна независност Косова, што је за Србију веома значајно. „Питање је докле можемо тако да балансирамо ако хоћемо у ЕУ. Када су у питању стратешка партнерства, чини ми се да се Србија понаша као да смо  и даље у Покрету несврстаних. Треба да имамо јасно спољнополитичко усмерење и определити се што, наравно, није лак задатак”, сматра др Рапајић.

Од Рима до Бакуа

Рим, 13. новембра 2009 – Стратешко партнерство између Србије и Италије успостављено током одржавања првог самита две владе

Париз, 8. априла 2011 – Србија и Француска су потписале Споразум о стратешком партнерству у циљу подршке Француске у процесу придруживања Србије ЕУ и развоја сарадње у областима одбране, економије, културе, науке и образовања

Абу Даби 17. фебруара 2013 – Први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић и шеик Абдулах бин Зајед, министар спољних послова Уједињених Арапских Емирата, потписали су изјаву о стратешком партнерству

Сочи, 24. маја 2013 – Руски и српски председници Владимир Путин и Томислав Николић потписали су Декларацију о стратешком партнерству између Русије и Србије

Београд 18. јуна 2016 – Председници Томислав Николић и Си Ђинпинг потписали су заједничку изјаву Србије и Кине о успостављању свеобухватног стратешког партнерства

Баку 21. маја 2018 – Председници Србије и Азербејџана Александар Вучић и Илхам Алиев потписали су Заједнички акциони план о стратешком партнерству две државе