НБС држи евро „на узди”

Динар и даље јача. Према званичном средњем курсу НБС, евро је јуче вредео 79,93 динара. У мењачницама се европска валута откупљивала за 79 динара, а продавала за 81,30 динара. Тако је динар јуче вредео 60 пара више него дан раније, када је курс евра био 80,54 динара, приближно као 28. децембра прошле године. Званични средњи курс први пут након 3. јануара био је испод 80 динара за евро, а национална валута је до данас у априлу ојачала за 2,4 одсто.

То значи да грађани Србије чији су кредити везани за евро сада могу да буду спокојнији, а овакво стање валутног курса ствара и повољан услов за стамбене кредите, односно ниже месечне рате. Јер, поједини економисти очекују да ће се тенденција јачања динара наставити.

Динар „успешно плива”, а курс се формира искључиво на основу понуде и тражње, истакао је јуче гувернер Радован Јелашић на конференцији за новинаре. Међутим, „нико не може да предвиди у ком правцу ће се курс кретати”, додао је он.

– Зависно од тога шта ће бити на изборима 11. маја, посао НБС може да буде лакши или тежи, али циљ и даље остаје исти, базна инфлација између три и шест одсто. Било је и „неверних Тома” који су говорили да то што је НБС подигла референтну каматну стопу није утицало на курс, који се не брани фиксинг састанцима (састанак који НБС организује да би продавала девизе, прим. Б. Д.) још од средине маја прошле године – истакао је гувернер и навео да је од почетка године НБС продала 343 милиона евра ван тог састанака, а у истом периоду прошле године на фиксинг састанцима 40 одсто више.

У протеклом периоду продаја прихода од мењача од стране НБС пословним банкама је смањена, због обима трговине и јачања динара, са пет милиона евра на три милиона евра дневно, а од јуче на нулу. Ако курс и даље буде испод 80 динара и „жива трговина” на међубанкарском девизном тржишту, НБС сматра да нема потребе да продаје ни део прилива од мењача.

Јелашић је навео да ће у „одбрани курса”, уколико буде потребе, НБС увек користити референтну каматну стопу и неке друге мере, пре него девизне резерве, јер има много ефикаснијих и тржишнијих мера. Он је истакао да се девизне резерве не могу користити као инвестициони фонд, наводећи да је и део штедње грађана укључен у те резерве, и да су идеје да би оне требало да буду уложене у привреду „јако оригиналне и свету до сада непознате”.

Трошкови централне банке због пооштравања монетарне политике расту и вероватно ће бити, како наводе поједини економисти, виши од прошлогодишњих 15 милијарди динара. Девизне резерве НБС смањене су у марту за 104,3 милиона евра и износиле су 9,55 милијарди евра (15,08 милијарди долара). Највећи утицај на смањење девизних резерви НБС у марту имале су негативне међувалутне промене од 113,7 милиона евра, настале због повећања вредности евра у односу на долар. Највећи одлив из девизних резерви НБС у марту био је по основу продаје девиза на Међубанкарском девизном тржишту – 105 милиона евра.

Банкари оцењују да је на јачање динара утицала мера НБС којом се 10 одсто обавезне девизне резерве мора држати у динарима. Банке су због тога промениле око 200 милиона евра у динаре током прошле и ове седмице. Главни разлог за јачање динара, како потврђују и економисти, јесу рестриктивне мере Народне банке које су усмерене у том циљу. Од почетка године евро је, иначе, највишу вредност – 83,83 динара достигао 28. фебруара, а најнижу 1. јануара када је вредео 79,75 динара.