Уметност у свакодневном издању
Прочитао сам негде да врапци нестају из Београда и тада се родила идеја да то буде мотив мог мурала који сам повезао са тим да ваша земља сама по себи пролази кроз многе промене и сложене ситуације. Због разноразних тешкоћа и врабац је угрожен, као и многе друге ствари и бића. Шетали смо Београдом и видели остатке зграда које су биле бомбардованe. Поред врабаца насликаћу и остатке хране и порушене куће. Песма, тачније стихови песникиње Мицан, говориће о сломљеним сновима, о томе како се човек осећа када се пробуди рано ујутру и сви његови снови и наде буду порушени. То је главна идеја нашег мурала.
Oвако своје ново дело, осликано на два зида исте зграде у Фрушкогорској улици, која гледа на Бранков мост, описујe израелски стрит артист, познати Деде, у присуству Ницан Минц, песникиње.
Они су гостујући 25. и 26. маја на „Данима израелске уметности” осликали још један простор у Циглани – Клубу љубитеља тешке индустрије и уметности у Београду. Дедеови мурали се могу видети у Тел Авиву и на улицама светских престоница културе као што су Лондон, Њујорк, Берлин, Праг. Деде и Ницан Минц, која своју поезију стапа са његовим муралима, ослањају се на особеност места и шаљу снажне поруке.
Када се врате у Израел, две Дедеове птице, врапци који су незванични симбол Београда и стихови Ницан Минц остаће заувек с нама, гледаћемо их свакодневно с Бранковог моста, а они тврде да ћемо и ми Београђани на тај начин остати увек с њима.
– Кад дођемо у непознат град, а код вас смо први пут, увек се сусретнемо са импровизацијом, јер упознајемо локације на лицу места. Читали смо доста о Косанчићевом венцу, причали смо са локалцима, људима из амбасаде Израела и из Циглане о вашој историји. На зиду можете осетити старост и историју града – кажу Деде и Ницан, док заједно по спарном дану седимо у хладу близу зграде коју осликавају.
Све што је речено о нестајању врабаца, о проблемима које има Србија могло би да се примени и на Израелце, тврде наши саговорници:
– Јеврејски народ је био уништен више пута. И увек би наставио са својим циљем и сновима. Израелски менталитет је баш такав. Сан Јевреја је уништен милион пута, али они сваки пут настављају да га сањају изнова.
О карактеристикама стрит арта и колико је заступљен у Тел Авиву Деде и Ницан истичу:
– Стрит артом могу да се искажу политички ставови или лично мишљење, а може се само направити лепа уметност, без јаке поруке. Али оно што волимо код стрит арта, за разлику од музеја и галерија, јесте да свака особа може да види дело свакодневно, док хода или док вози. На улици вас стрит уметност затиче у свакодневном издању. Уметничка сцена у Тел Авиву не подржава превише стрит арт. Видимо код вас велике мурале уметника са различитих страна света…У Тел Авиву читава стрит арт сцена је готово илегална. Базира се на уметницима као што смо ми. Немамо подршку, немамо пара, све се своди на лични ентузијазам. Нема великих мурала. У односу на рецимо Њујорк, Тел Авив је у области стрит арта неких тридесет година закаснио. Не причамо о таленту уметника, само о подршци.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
