Фотографијама против амнезије

Ужице – Упечатљиви призори ратних невоља, несташица, деветомартовског протеста, људских судбина из тешких деведесетих ређају се на фотографијама изложбе „Сенке трајања” аутора Жељка Синобада, отворене у холу Градског културног центра у Ужицу. Ову поставку заједнички су реализовали ГКЦ и Историјски архив.

„Сенке трајања” су избор из богатог фото-опуса Жељка Синобада, који се фотографијом бави професионално, објављујући у многим домаћим и светским часописима, каталозима, публикацијама. Путујући свуда, камером је бележио и оне догађаје који су део историје.

На отварању изложбе Радован Вујовић је напоменуо да је Жељко Синобад један од најбољих документарних фотографа са ових простора и додао: – Сваки његов призор прича о малом човеку и његовој судбини. Циклус фотографија „Сенке трајања” су слика једног времена, опомена против колективне амнезије.

У том циклусу има разних фотоса: „Шта то би, излазак Словеније из СФРЈ” (1991), „Последња мушка глава, Срби из Окучана” (1991), „Битка за позоришни трг” (9. март 1991), „Има ли млека за све” (1992), „Хаос у јавном градском превозу у Београду” (1994), „Дочек непобедивих кошаркаша” (1998) и других. Ова поставка је виђена још једино у Бачком Брестовцу, а на питање зашто не и у главном граду, аутор објашњава да га у Београду нико није звао да постави изложбу, док су га у Ужице звали из Историјског архива и Градског културног центра, па је дошао.

– У „ТВ ревији” 1981. године објавио сам прву слику, а на њој је било чекање у реду за тоалет током једног концерта на Хиподрому. „Сенке трајања” су фотоси настали од 1986. до 2000. године. У средишту им је емоција, асоцијација на та дешавања, детаљ из живота. Ово је можда начин да млади нешто корисно виде и да наше некадашње грешке не понављају – изјавио нам је Синобад.