Понос или срамота Србије у ПС НАТО
„Мислим да сам одбранила углед и част не само моје, опозиционе, Српске радикалне странке већ и већине српског народа која размишља као ја. Срце ми је било пуно”, каже за „Политику” Наташа Јовановић, после чијег се иступа у Парламентарној скупштини НАТО у Варшави, где је устала у одбрану Русије и Владимира Путина, у јавности дигла велика прашина.
Ова народна посланица, у саставу парламентарне делегације Србије присуствовала је скупштини НАТО у Варшави од 25. до 28. маја. Објашњава да је била испровоцирана „оркестрираним нападом на руску државу и легитимно изабраног председника Путина са најгорим могућим квалификацијама”.
„Тема на Политичком комитету, када сам се јавила да реагујем, била је – да ли је могуће сарађивати са Русијом упркос свим тензијама. Међутим, одмах су кренули са неутемељеним квалификацијама које произлазе из њихове мржње, а немају везе са стварним стањем.
Најоштрије су осудили Путина и власт у Русији да крши људска права. Било је и низ других квалификација. Морала сам да реагујем и кажем да су дошли до црвене линије и ако би се десило у будућности да инфилтрирају НАТО у Украјину и поставе ракете на границу са Русијом, да Путин и руска власт имају право да и те како одговоре”, објашњава Наташа Јовановић дешавања на седници у Варшави и додаје да је „неко морао то у лице да им каже, јер су се толико осилили, а није било ниједног представника Русије да им нешто одговори”.
Шеф парламентарне делегације Србије посланик Српске напредне странке Драган Шормаз, међутим, њено иступање оцењује као скандалозно и као „једну врсту срамоте за Србију и српску делегацију”. „Свако има право на своје мишљење. Ту се налазе представници демократских земаља и они разумеју различито мишљење. Али није поента у различитом мишљењу, поента је у томе што је Наташа Јовановић тамо наступала као да се ради о руском, а не о српском посланику. Она је чак у једном тренутку, што је све изненадило, рекла да она подржава руског председника као српски посланик. Као да она нема свог председника државе”, каже Шормаз за наш лист.
На ове критике, Наташа Јовановић одговара да је реч о „доказаном натовцу и мрзитељу Руса”. Шормаз, међутим, каже да се не може наћи ниједна његова изјава у којој каже да би Србија требало да постане члан НАТО. „Стриктно се држим политике војне неутралности. Али залажем се за сарадњу са НАТО, као што и сарађујемо. Ми смо у пет година имали 44 вежбе са војском САД и 23 са НАТО-ом. То је огроман степен сарадње. И ако кажем да имамо такав степен сарадње док други о томе ћуте, ја нисам рекао ништа што није тачно него сам рекао истину. Ако је некоме истина проблем, он има проблем са собом”, каже Шормаз.
Својевремено, у априлу 2014, на мети критике, али из потпуно супротног разлога, нашле су се посланице Демократске странке Наташа Вучковић и Весна Марјановић, као и посланик УРС-а Владимир Илић. Они су у Парламентарној скупштини Савета Европе гласали за резолуцију којом је на годину дана Русији ускраћено право гласа у овом телу. Одлука је донета после припајања Крима Русији, а руска делегација је расправу оценила као фарсу. У Влади Србије су тада тврдили да су се ово троје посланика руководили својим уским интересима, а не интересима Србије, јер је била препорука да се гласа против резолуције. Наташа Вучковић је, међутим, на ове критике одговарала да је у интересу Србије све што подржава очување територијалног интегритета.
Сарадник Института друштвених наука Невен Цветићанин, који је и сам био члан делегације у Парламентарној Скупштини НАТО, оцењује да би сваки посланик требало да поведе рачуна о томе да не направи штету држави, као што би и држава требало да поведе рачуна кога шаље. „Било би прагматично и целисходно да посланици који имају афинитет према неким другим политичким центрима и странама света буду у делегацији која би им можда више пријала. Први критеријум када шаљемо неког посланика требало би да буде његово знање, али и дипломатске способности. У дипломатском свету вам не користи много ако употребљавате непримерен речник, али не треба да будете сервилни и понашате се полтронски”, објашњава Цветићанин.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
