Агатона и Симки има и у Русији

У међувремену ова расположена руска уметничка екипа планира да обиђе Србију уздуж и попреко јер желе да удахну дах и дух српских знаменитости: Сремске Карловце, Фрушку гору, Калемегдан... Бројну глумачку дружину театра „Волков” затекли смо јуче у раним преподневним сатима на Рибарском острву у Новом Саду где проводе стеријанске дане. Сваки слободан тренутак користили су да упију зраке српског сунца јер, како рекоше, у Јарославу је то права реткост. За месец дана колико су од средине новембра до 15. децембра прошле године радили представу „Ожалошћена породица” редитеља Милана Нешковића „почастили” су се са само шест минута руског сунца. Једноставно, кажу, у зимском периоду живе у мраку због временских околности.

– Нушићевих Агатона, Симки и других  има и те како и у Русији. Нушић је Агатона описао са много ироније, Нешковић је у свом читању „Ожалошћене породице” додао још ироније и добили смо лик глупавог, али снажног човека. Било је занимљиво изнети на сцени толику количину ироније и самоироније коју Агатон носи у себи. Први пут боравим у Србији и јако ми се допадају амбијент, клима, храна, све... Ово је празник који треба носити увек са собом. Јуче смо били на Петроварадинској тврђави, јутрос уживали у чарима Дунава, а то је само део онога што желимо да видимо – вели Николај Зуборенко који нам је испричао и једно духовито искуство које је доживео пре него што је кренуо ка Србији када је његов Агатон у питању. На каси у продавници поред његовог стана пришла му је продавачица и казала му да је гледала „Ожалошћену породицу” и да је пуна утисака. Када је дошла кући свом супругу је рекла: „Гледај то си ти, главом и брадом Агатон Арсић”.

Руско државно академско драмско позориште „Фјодор Волков” у Јарославу је прво руско професионално позориште основано 1750. године. Позориште је названо по свом оснивачу Фјодору Волкову, сину трговца, редитељу, глумцу, сценографу и бизнисмену који је извео свој театар на професионални ниво и био позван у Петроград да развија позоришни занат.

– Ми ближег народа од српског немамо. Руски и српски језик су јако слични, овде сам тек два дана и све разумем. Чак ми у контакту са окружењем и не треба преводилац. Нушић нам је близак јер се бави универзалним темама. „Ожалошћена породица” проговара о људским, светским темама, а позориште се бави језиком емоција, покрета и лако је превазићи језичке баријере. А моја Симка је жена пуна слојева. Није је било тешко глумачки освојити јер таквих жена је данас много у нашем окружењу – каже руска глумица Татјана Маљкова која у представи „Ожалошћена породица” тумачи Симку, и наглашава да јако воли ово поднебље, да често борави у Београду, а да овога лета планира да отпутује и у Црну Гору на море.

– Мој брат је купио плац у Бару, а током протекле зиме направио је и кућу тамо. Занимљиво је његово црногорско искуство будући да је руководио грађевинским радовима преко скајпа. Црногорски зидари су му се врло често јављали са обавештењем да по неколико дана  неће радити јер празнују извесне државне празнике. А када су подигли кров куће позвали га и рекли му да би било лепо да купи и испече неко јагње јер је то обичај у Црног Гори, рекао им је: „Па купите то јагње, али молим вас мало и радите”, прича Татјана Маљкова уз коментар да се у Русији ипак много више ради.

Нушићево дело „Ожалошћена породица“ у театру „Волков“ адаптирала је Маја Тодоровић, сценограф је Весна Поповић, костимограф Биљана Гргур, кореограф Ирина Љаховскаја У представи је коришћена музика Емира Кустурице & The No Smoking Orchestra, као и оригинална музика Ирене Поповић. Поред Николаја Зуборенка и Татјане Маљкове Нушићеве јунаке тумаче и Андреј Зубков, Ирина Сидорова, Николај Кудимов, Ана Ткачева, Наталија Асанкина, Семјон Иванов, Максим Подзин, Сергеј Карпов, Викторија Мирошникова, Николај Лавров и Аљона Тертова.

Овогодишње 63. Стеријино позорје вечерас ишчекује и одлуке фестивалског жирија о добитницима традиционалних Стеријиних награда. Од богатих пратећих програма који су протеклих дана побуђивали пажњу новосадске публике, свакако треба издвојити и 16. међународни симпозијум позоришних критичара и театролога уз учешће тридесетак еминентних стручњака из целог света, али и обновљену Трибину Стеријиног позорја о савременом домаћем драмском тексту на репертоарима српских позоришта.