Ребуси и како их решити

– Тај кактус нема никакве везе с Индијом, али све постаје јасније ако знамо да се на енглеском језику именице Индијац и Индијанац пишу и изговарају једнако, као Индијан. Између та два израза не постоји разлика ни у француском, руском, шпанском, грчком, немачком, словеначком, македонском… Није боља ситуација ни с изразима које смо преузели од Руса. Имати курје очи не значи да су нечије очи налик вучјим, мада има и таквих објашњења. Курје око је врста жуља који најчешће настаје на ногама – углавном на пети или на малом прсту, услед дужег ношења неудобне обуће. За разлику од обичног жуља, курје око увек има исти облик – личи на око. Дакле, кокошка је на руском курица, а присвојни придев кокошији је куриниј. И тако долазимо до решења загонетке, курје око је заправо кокошије око. Ипак, топло се надам да ће моје кокошије очи заувек остати курје – много ми боље звучи – објашњава наш саговорник члан Енигматског савеза Србије, власник многобројних признања и награда. Аутор је и књиге „Ребуси и како их се решити”, сличне енциклопедији о свему и свачему, али с упутствима како да онај ко појма нема, кроз лагане приче и примере, уђе у тајне енигматике и започне гимнастику ума.

– Израз енигма подразумева састављање и решавање загонетки, логичких задатака, укрштеница, анаграма, тестова, као и свих врста ребуса – упућује нас Иванишевић, који је у свет енигматике, захваљујући оцу, закорачио у родном Сарајеву са шест година, 1963. Први ребус, како каже видео је на страницама „Политике”, решење је било пар слова „Т” иза слова „Н” – „партизан”. Временом је промућурна забава, решавање, али и смишљање загонетки, постала страст коју је пренео на ћерку.

– Некада су се на поселима надмудривали, ко зна више народних загонетки, питалица, пошалица, шаљивих песмица, решење зна онај ко их је поставио. Сваки ребус, загонетка, има одговор – подсећа енигмата, додајући да су логичан наставак књиге о ребусима, односно енигматским питалицама, биле мистерије.

Зашто?

– Мистерије попут магнета привлаче водеће светске енигмате, научнике, авантуристе и тако се зову све док неко не нађе ваљано, свима прихватљиво решење или објашњење. Рецимо, некада је и светлост била мистерије за људе, магнетизам, громови, муње. Мистерија су били и хијероглифи све док их није одгонетнуо Француз Шамполион, 1822. Од тада се староегипатски односно коптски чита и ту више нема дилеме, мистерија је решена.

Има мистерија, па чак и научних, да не говорим о мистичним местима, међу њих убраја и Војничев манускрипт, назван по пољско-америчком продавцу антиквитета који га је купио 1912. године.

– То је књига на 240 страна. Претпоставља се да је настала пре 300 година, суштина је да нико не зна који је језик у питању, шта је нацртано, да ли је у питању превара, а познато је колико су људи били спремни да варају и лажу ако могу да извуку неку корист. Уобичајено је да се увек, када не можемо наћи логично објашњење, дохватимо резервне теорије – о ванземаљцима – појашњава Иванишевић, становник српске престонице, дугогодишњи члан УЛУПУДС-а, мајстор стрипа и карикатуре. Овај пасионирани трагач за нерешеним загонеткама приводи крају и своју нову књигу „Мистерије и како их се решити”.

– Тренутно сам код приче о мапама света Пири Реиса, турског адмирала, гусара, картографа. Он је још 1513. године, верно, на карти света нацртао Антарктик на југу и Гренланд и острва Арктика на северу тачно онако како су изгледали пре него што их је прекрио лед! У потрази за тим откуд му податак, ишчитао сам хиљаде страница. На крају казивања ту је и моје виђење – одаје нам саговорник делове свог рукописа у коме посебно место заузима „Корални замак”, који спада у често помињане мистерије.

– Сваког дана велики број људи одлази до Хоумстида, у Флориди, да види шта је Ед Лидскалнин, за 28 година, потпуно сам саградио од 1.100 тона камења. С тим да је просечна тежина блокова негде око 15 тона. Бар тако су причали ретки сведоци, којих је остало тек неколико. Пошто на Едовом имању никада нису виђени некакви радници, комшије су извукле прост закључак. По њима је омалени неимар сам направио, и поставио, камена врата од девет тона, која је лако могло да покрене и нејако дете својим малим прстом. Покушавајући да открије тајну принципа рада, група инжењера је 1986. добила дозволу да извади врата из кућишта, али ништа епохално нису пронашли – бар је таква информација дата медијима. Само су успели да покваре „механизам”, а потом су поставили металну ограду. Данас та врата више не функционишу!

– Покушаћу да кроз причу о Едовом замку објасним како опстају мистерије. Да бисмо решили било коју мистерију морамо пронаћи задовољавајуће одговоре на основна питања: ко? када? зашто? и како? Ко, када и зашто је конструисао и саградио све оно што је данас познато као „Корални замак”, то знамо, али не знамо, још увек, како је то Ед урадио. Да би нека мистерија остала то што јесте довољан је изостанак само једног одговора, на било које од четири питања – закључује наш енигмата, остављајући да сачекамо расплет у књизи посвећеној мистеријама.