Рамазан у Гази
Палестинци из појаса Газе навикнути су на беду, али нису очекивали да ће им се месец божје милости претворити у кошмар који је претио да измакне контроли и претвори се у нежељени и непланирани рат као лета 2014. године.
Откако је 35.000 Палестинаца 30. марта учествовало у масовном протесту због отварања америчке амбасаде у Јерусалиму, да би се дан касније, у Дану катастрофе, подсетили на седам деценија окупације, конфликт дуж границе Израела и Газе опасно се разбуктао. Савршене формације израелских дронова прво су избацивале канистере са сузавцем, онда су бојевом муницијом одговорили на покушаје Палестинаца да пресеку пограничне жичане баријере. Од тада је најмање 116 Палестинаца убијено – Израел тврди махом милитаната – а више хиљада је рањено.
Палестински Хамас, који држи власт у Гази, придржава се опасне тактике у коју увлачи и друге палестинске милитантне групе. Да би се наметнуо као најаутентичнији борац у сукобу с Израелом, слао је масе на границу. Цинична рачуница је јасна: што је више погинулих, популарност Хамаса расте. Привлачи се пажња света.
Израелци нису Палестинцима допустили да пробију жичану баријеру, спречавали су саботаже и подметање бомби, бранили јеврејска насеља северно од границе и уништавали тајне тунеле, укључујући и један који је улазио 900 метара у израелску територију.
Хамас и Исламски џихад су на „ционистичку агресију” узвратили ракетама и минобацачком ватром. „Бомбардовање за бомбардовање, крв за крв”, поручио је Хамас. Израелски авиони и тенкови су у снажном узвратном удару потом гађали 50 циљева Хамаса и проиранског Исламског џихада. Израел је на „најближој тачки прага рата”, оценио је израелски обавештајни шеф Израел Кац.
Интензитет сукоба подсетио је на време седмонедељног рата 2014. године, када је 2.300 Палестинаца погинуло, више од 10.000 рањено, 7.000 њихових домова уништено, док је страдало 66 израелских војника и петоро цивила.
Лидери Хамаса су преко египатских посредника послали поруку Израелу да су спремни да обуставе нападе. Израел је одговорио да ће на смиривање одговорити смиривањем. Иако нема формалног договора о прекиду ватре, испоставило се да обе стране нису биле расположене за ширење конфликта.
Израел је Хамасово примирје једва дочекао. Нетанијахуов кабинет више брине присуство Иранаца и шиитских милиција у Сирији, док армија, пре евентуалног отварања секундарног фронта у Гази, намерава да комплетира уништавање палестинских тунела.
Израелска власт не види шта би добиле поновном окупацијом Газе, коју је 2005. Палестинцима предао бивши премијер Аријел Шарон. Слање копнених снага, чији би циљ био рушење Хамасове власти, сматра се непотребним, а велико је питање да ли би алтернатива била боља.
„Влада то никада не би јавно признала, али у већини периода тензије она Хамас доживљава као релативно угодног непријатеља, имајући у виду да алтернатива делује опасније – да Израел поново буде одговоран за анархију међу два милиона становника Газе”, пише „Харец”.
На безусловно прихватање Хамасове понуде могуће да је утицало и то што је израелска легитимна „одлучна одбрана” доспела на мету међународне критике јер премијер Нетанијаху не успева да одустане од старе навике – прекомерне употребе силе.
Генерални секретар УН Антонио Гутерес каже да је „дубоко узнемирен”. Британска влада позвала је на независну истрагу изражавајући забринутост због употребе бојеве муниције. У заштиту права Палестинаца на мирне протесте стали су и француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел. САД су, очекивано, у Савету безбедности блокирале резолуцију осуде Израела.
Да ли је рамазан какав Газа дуго није доживела брутална најава „споразума века” – мировног плана који администрација Доналда Трампа намерава да обелодани када се свети месец поста заврши 14. јуна?
Израел и Палестинци ритуално размењују оптужбе, али главни актер најновије спирале насиља налази се хиљадама километара далеко – у Белој кући. Трамп је могао да претпостави да ће његова одлука о пресељењу америчке амбасаде из Тел Авива за Јерусалим бити окидач палестинског беса и нов ексер у ковчег у коме већ четири године почива мировни процес.
Могао је, али одлучио се за експлозивни сценарио који у старту минира његов план решења израелско-палестинског конфликта. Сем уколико амерички председник не рачуна да ће „споразум века” успети да прогура користећи лоше стање здравља палестинског председника Махмуда Абаса и размирице међу Палестинцима – које ће Израел појачавати – како би у тренутку када се Палестинци помире споразум постао реалност призната од Арапа и света?
За више од два милиона Палестинаца у Гази ништа се не мења. Са Средоземног мора и на копну са севера суочени су с израелском блокадом, а на југу, према Египту, са ограничењима кретања. Опсада Газе, потпомогнута санкцијама службеницима јавне управе које је Хамасу завео ривалски Фатах из Рамале, комбиновано има катастрофалне ефекте на свакодневни живот, посебно у здравству.
Ситуацију погоршавају и свађе међу житељима Газе око тога ко је жртва израелских напада – јер њиховим породицама следује месечна помоћ. Због унутрашњих подела, још нису регистроване ни жртве рата 2014.
Приближава се 5. јун, дан у коме је пре 51 годину почео шестодневни арапско-израелски рат после кога је Израел овладао територијама Западне обале и Газе. Палестинци припремају протесте и поручују да неће одустати од својих права, али притиснути израелском опсадом и сопственим сукобима од славља рамазана није остало ништа. Колико дуго ће овако трајати?
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
