Шест јубилеја на маркама

200 година од рођења Ивана Сергејевича Тургењева – Најзначајнији представник руског реализма, Иван Сергејевич Тургењев, приповедач и романописац, рођен је 9. новембра 1818. године у Орелу, недалеко од града Мценска. Опробао се у свим књижевним жанровима и постигао завидне успехе, посебно у романима, али је изнад свега био приповедач, ненадмашан у лирском приповедању. Прво дело, поему „Параша” је објавио 1843. Реалистично је приказивао животне прилике руских кметова и њихових господара, због чега је имао и неприлика с влашћу. Поводом смрти Николаја Гогоља написао је некролог који је, упркос забрани, штампан, због чега је осуђен на месец дана затвора, мада је прави повод у ствари била његова збирка приповедака „Ловчеви записи”. Позната његова дела су збирка новела „Ловчеви записи” (1852), романи „Руђин” (1856), „Племићко гнездо” (1859), „Очеви и деца” (1862) те збирка „Песме у прози” (1878). Уз Достојевског и Толстоја допринео је да руска књижевност добије светски статус, а његов роман „Очеви и деца” сматра се једним од најважнијих романа 19. века. Умро је 3. септембра 1883. године у Буживалу у Француској.

175 година од рођења Косте Трифковића – Књижевник Коста Трифковић родио се 20. октобра 1843. у Новом Саду. Гимназију је завршио у Ријеци, а правне науке студирао је у Дебрецину, Пожуну и Кошицама. Службовао је у Новом Саду, као градски бележник и сенатор, а бавио се и адвокатуром. Био је присталица и сарадник Милетићеве Народне странке. Био је потпредседник Матице српске, а свесрдно је помагао и рад Српског народног позоришта у Новом Саду; обновио је књижевни лист „Јавор”. Још у гимназији писао је песме по угледу на Бранка Радичевића и драмске саставе под утицајем Молијера, али је његова права списатељска вокација била комедија – творац је једночинки „Француско-пруски рат”, „На Бадњи дан”, „Честитам”, „Школски надзорник”, као и веселе игре у три чина, „Избирачица”. Иако је дошао као Стеријин наследник, Трифковић није наставио његову комедиографску нит. Уместо комедија карактера и нарави, Трифковић је писао комаде по узору на савремене француске комедиографе, негујући нову комедију, комедију заплета и интриге. Умро је у Новом Саду, 19. фебруара 1875.

Уметничка обрада марака: мр Марина Калезић, академски сликар