Жена – митско биће

Жена је природа, а улога мушкарца је да осваја природу – тврди уметница Јасна Опавски. Изложба њених слика „Жена митско биће” представљена је у Уметничком центру Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”. Дела су рађена у техници уље на платну, а поставка је обогаћена и са четири акварела.

Уз сваку слику ауторка је написала причу, откривајући  стваралачку инспирацију и свој унутрашњи свет, али и будећи низ дилема.  У делу под називом „Месечина” где је у фокусу извијено женско тело на плажи под месечином, Јасна се пита да ли је невиност стид или слобода, а затим подсећа да је у цивилизованом свету контрола понашања основ безбедности појединца у друштву, а тиме и друштвеног поретка. Ипак, како запажа, превише контроле доводи до неурозе и психосоматских обољења, а на друштвеном нивоу до рушења система. Осетљиво дозирање чувања образа и давања себи одушка тема је слике „Месечина”. Ноћ, како каже уметница, омађијана месечином нуди свој вео онима који умеју да користе тајну као лек за своје сапете пориве. У делу „Женска линија” Јасна Опавски говори – Мајка је модел далеко више него учитељ свом детету. Она исијава атмосферу породице и преноси свој доживљај света. Она је емоција и материја од које је људско биће створено. Три генерације моје породице, две мајке и две кћерке, од којих ја спадам у обе категорије, повезала сам континуираним платном и покретом. Букет жена исте природе, уједињене без одлуке и одговора. Путем женске линије преноси се наслеђе повезаности са природом. Женска наследна линија се не тиче само генетског наслеђивања, већ и културног – подсећа ауторка.

Она каже да сликајући доживљава личне метаморфозе, које остају забележене енергијом коју носи дело. Тематику којом се бави Јасна Опавски развија читањем античких и савремених драма, поезије и теорије уметности. Посебан утицај на њену покретачку снагу имали су старогрчка митологија и Карл Густав Јунг. Трагови њеног самоупознавања, признаје уметница, јесу слике које подсећају на сцене из античке митологије, а присутан је дијалог и са хришћанским духовним тековинама. Слике су јој јарких боја, али наглашава да те боје не одговарају бојама у природи. „Кад сликам крећем од положаја и енергије тела. У тој енергији је кључ мог рада – истиче уметница.