Гориво све скупље
Од почетка године до данас просечна малопродајна цена бензина на домаћим пумпама већа је за 6,1 одсто, или 8,79 динара, а дизела за 7,5 процената, односно 11,3 динара за литар.
Тим поводом огласио се и министар енергетике Александар Антић, који је рекао да се нада да ће светска цена нафте у наредном периоду пасти, што би могло да доведе до појефтињења горива. Уколико до тога не дође, постоји могућност да и влада предузме одређене мере.
– Пратићемо како ће се те цене у наредном периоду развијати. Уколико до тога не дође, на нивоу владе ћемо видети које мере имамо на располагању, при чему морамо да имамо на уму да имамо тржишно формулисање тих цена и да тржиште диктира услове – казао је Антић за Телевизију Прва.
– Будући да нафту и гориво произвођачи и увозници купују за доларе, у истом периоду курс долара повећан је за 4,3 одсто, са 98,14 на 102,39 динара. Јуче је мало пао, на око 101 долар, а уз то су од средине марта и фискалне обавезе према држави повећане за два динара. Истовремено је цена сирове нафте и горива већа за 14,6 одсто или око 10 долара по барелу, што је све заједно довело до поскупљења горива – каже Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Иако се очекивало да ће цена барела после драстичног скока пре две недеље наставити да пада, пре два дана је поново забележено поскупљење нафте – и то око три одсто. Цена „брента” је за претходна два дана са 75,3 повећана на 77,86 долара за барел.
Тренд раста цене нафте бележи се од јуна прошле године. Пре око годину дана барел „брента”, који се прерађује у Србији, коштао је око 44,82 долара, а јуче 77,86, што је повећање од 73 процента, истиче Мићовић.
На питање да ли би гориво могло да појефтини, будући да се цена нафте претходних дана зауставила на 75 долара по барелу, Мићовић одговара да не постоји прецизна калкулација, али да се промена цене сирове нафте и нагоре и надоле одражава на малопродајне цене горива три до шест недеља и уколико није било промена других параметара, цена горива се мења у истом смеру.
– Међутим у другој половини 2017. године, када се цена сирове нафте повећала са 44,82 на 67,02 долара за барел, односно за 50 одсто, цене горива су остале готово непромењене. Скок цене нафте овог пута је компензован другим утицајима, курса долара и тржишних кретања – каже он.
Готово је иста ситуација у свим земљама у региону, јер су изложене истим утицајима. Србија више од 80 одсто својих потреба за горивом покрива из увоза, тако да је немогуће избећи утицај глобалног тржишта нафте и међусобног односа валута.
– Држави по разним основама припада 53–55 одсто од малопродајне цене, тако да само она може да допринесе смањењу цена. Пошто су произвођачи и увозници притиснути растом набавних цена и због тога принуђени на корекције цена, у оваквим ситуацијама су претходних година многе државе реаговале привременим смањењем акциза. По свему судећи, нагли раст берзанских котација ускоро ће захтевати управо ту реакцију и наше државе – каже Мићовић.
– У Србији је последњи пут ова мера примењена 2012, када је влада смањењем акциза на период од око шест месеци допринела смањењу цене горива, чиме је у првом реду спречен већи поремећај у оним секторима привреде на које цена горива значајније утиче. Закон о акцизама омогућава влади да без његове промене (што је у надлежности Скупштине) смањи акцизе до 20 одсто и да их након престанка поремећаја врати на законом прописан ниво – закључује Мићовић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
