Град који се радује сунцу

Само два сата лета авионом било је довољно да се из Београда преместимо у Малме, где је све другачије него код нас. А као прво – временске прилике. Уместо летњих двадесет пет, шест, колико је тих дана почетком маја било у нашој престоници, тамо нас је дочекало максималних 14 степени, па смо из кратких рукава поново морали да „ускочимо” у зимске јакне.

За оне који нису љубитељи хладноће, добра вест је да је у Малмеу клима блага захваљујући Голфској струји. Лети температура достиже 25 степени, а зими је у просеку око два степена. Најхладнији су јануар и фебруар, када се спусти и неки степен испод нуле. Међутим, кад год су у прилици сви беже у топлије крајеве јер током године имају много облачних, ветровитих и кишних дана.

Пошто је у Малмеу колико-толико отоплило, паркови – уређени и чисти – били су пуни људи и деце. Швеђани сматрају да је боље боравити у природи него ићи код психијатра. Не чекају чак ни да се земља осуши од влаге, већ одмах распростру ћебе и по цео дан се „гуштеришу”. Сунцу се радују јер га немају довољно. Кажу да су се некада скидали голи како би ухватили сваки његов зрак, међутим, држава то сада не препоручује јер смета суграђанима других култура.

Да би им што више сунчеве светлости ушло у станове, на прозоре не каче завесе. И мада је све „на извол’те”, нико неће баш да буљи, само ће дискретно да баци поглед.

Не звучи вероватно, али у Малмеу има и сунчања и купања. Рибересборг, пешчана плажа у близини западне луке, дуга два километра, на листи је најбољих у земљи. Осим великог броја туш-кабина, ресторана и кафића, ова модерна шведска ривијера има и сауну на дрва и базен за нудисте. У близини је и Фолкетс парк, најпопуларнији међу породичним људима. То је мешавина бувљака, малог зоо-врта и луна парка. Рај за децу, напросто.

Викенд је резервисан за породицу, родбину и пријатеље, већина га проводи ван града на излетима. Мада имају солидан стандард, не теже луксузу и не расипају се новцем. Облаче се једноставно и складно, чак неочекивано лагано с обзиром на „зубато” сунце.

Екологија на првом месту

У овом делу света еколошка свест житеља и локалних политичара подигнута је на највиши могући ниво. Западна лука функционише уз помоћ обновљиве енергије, укључујући ветар и сунце. Ветрењаче и соларни панели, као и вртови на крову, све чешћа су појава у овом граду и на стамбеним објектима.

У том контексту, бицикл је, као у осталим скандинавским земљама, и овде најважније превозно средство. Чак и њихове крунисане главе га користе. Људи возе без обзира на снег, ветар, хладноћу и кишу. Не занима их какав ко бицикл има, најважније је да се што пре превезу од куће до посла и назад, или до обданишта да преузму децу. Возе прилично брзо и звонцетом упозоравају пешаке ако закораче на добро обележену бициклистичку стазу, али неће их због тога грдити јер су у суштини опуштени, насмејани и љубазни људи који имају разумевања и за странце. С бициклом се може и у воз, а врата на која се улази су видно обележена. На станицама има доста путника, али се нико не гура да уђе први јер возови у свим правцима иду на сваких од пет до десет минута. И градски саобраћај користи се чешће од аутомобила. За погон користе био-гас добијен прерадом органског отпада, па широке улице делују помало нестварно празне.

У обилазак пешице

Малме је до 1658. припадао Данској. У неколико наврата је ратовала да би га повратила, али у томе није успела. Данас је Малме космополитски град у којем живе 174 нације. Познат је по томе што је два пута био домаћин „Евровизије”, први пут 1992. године, а други 2013, као и по богатом улову рибе, посебно харингама, којих има у изобиљу и Балтичком и Северном мору.

Мада је Малме трећи град по величини у Шведској, отприлике је као Ниш, и тренутно броји око 320.000 становника, центар се може разгледати пешице. Све је близу, па није потребан ни план града. Којом год улицом да кренете, срешћете се с богатом историјом и културном понудом. Катедрале, музеји, галерије, позоришта, библиотеке, опера… само су неке од знаменитости.

Уобичајена слика су и старе зграде од црвене цигле тик уз модерне грађевине од стакла и метала.

Најстарија зграда у Малмеу је Црква Светог Петра из 14. века. Туристима је занимљива због готичких слика на зидовима, сводова у капели и торња високог 105 метара. И главна железничка станица у Малмеу, саграђена од црвене цигле, право је ремек-дело.

Главни трг, Сторторгет, који је до данас задржао статус највећег скандинавског трга, такође се не може заобићи. На њему доминира статуа краља Карла Десетог Густава Шведског окренута у правцу зграде градског већа и најстарије апотеке и музеја фармације.

Пешачка зона повезује га с малим тргом, Лила Торг, окруженим старим кућама изграђеним између 1600. и 1800. године. Због великог броја кафића и ресторана, ту је центар забаве и ноћног живота у Малмеу.

За 25 евра овде се може појести (само) салата у неком од пристојних ресторана! Јело је скупље. Очито да оно што у Малмеу има „етикету” просечног, у Београду се сматра ексклузивом. Тако је и са животом. Међутим, Малме ипак није скуп као други шведски градови, нити као оближњи Копенхаген у Данској.

Мост преко државне границе

Из Малмеа до Копенхагена стиже се за око пола сата јер ова два града повезује мост преко Ересундског мореуза у заливу Оресунд, дуг 7.845 метара, што је половина удаљености данског и шведског копна. Један крак конструкције моста наслања се на вештачко острво, које чини допуну природном острву северно од њега на којем се налази природни резерват. На том месту наставља се тунел испод мора који излази на данску обалу. Острво припада Данској, а већи део моста – Шведској.

Ово је најдужи комбиновани мост тунел такве врсте у Европи и најдужи мост који прелази државну границу.

Мост има два нивоа, на горњем се одвија друмски саобраћај у четити траке и два правца, а на доњем железнички на два колосека. Изградња је почела 1995. године, а у саобраћај је пуштен 1. јула 2000. године. Кажу да је отварање било врло свечано и интересантно. Том приликом и један и други престолонаследник џогирали су преко моста.

Целокупна изградња моста износила је 4,5 милијарди евра, а очекује се да ће се исплатити до 2035. године. Дневно има 67.000 прелазака, али саобраћај није достигао очекиван интензитет чему је у највећој мери допринела висока цена. Један прелазак за аутомобиле кошта 43 евра, али за редовне кориснике постоји значајан попуст од 75 одсто. Мостарина се плаћа на шведској страни. Ту је и царина, али контрола је рутинска.

Раније се разматрала могућност да се мост направи северније, између градова Хелсингора и Хелсингборга, где је мореуз између Данске и Шведске најужи – свега четири километара, али је из политичких разлога ипак решено да то буду Копенхаген и Малме.

У том делу мореуза с једне на другу обалу непрестано крстари трајект. Највећи разлог толиког броја путника је Кронборг, један од најлепших ренесансних двораца у северној Европи на надморској висини од 12 метара уз само море, који је привукао и Шекспира да радњу своје драме „Хамлет” смести баш ту. Некад је то била резиденција и затвор, а онда је постао стециште за глумце и режисере и велика туристичка атракција.