Сабор кумова 2018.
Горачићи – Фискултурна дворана основне школе у озеленелом драгачевском селу претворена је на крају седмице у шаховску арену где су снаге на 64 поља одмеравали кумови из разних места Србије. Разгалили су се Горачићи јер приде је, овде, прексиноћ, одржано предтакмичење трубачких оркестара за овогодишњи Драгачевски сабор у Гучи.
Као и до сада, ево већ девето лето, покровитељ приредбе која на умешан начин уздиже обичаје и навике српског села јесте Висока школа за пословну економију и предузетништво (ВШ ПЕП) из Београда и Чачка, уз помоћ општине Лучани и Туристичке организације Драгачево.
– Небојша Баралић и ја одлучили смо да се на неки начин одужимо завичајном селу па основали смо Шаховски клуб „Јелица” и „Сабор кумова” на којем ће се убудуће они, поред шаховских партија, надметати и у скоку из места удаљ и стоном тенису. Мој деда одселио се одавде у Београд још 1936, ја сам такође Београђанин, али волим предачко исходиште и због тога све ово радим – каже за „Политику” Душан Цогољевић (64), директор ВШ ПЕП и од априла председник Шаховског савеза Србије.
С надахнућем каже да је општина Лучани, којој припада горачићки атар, иако има двадесетак хиљада становника, постала гласовити шаховски центар у Србији: шахисткиње „Јелице”, које су пре неколико година биле пете у Купу европских шампиона, и мушки тим овог клуба играју у Првој савезној лиги, као и жене „Младости” из Лучана којима је покровитељ такође ова школа, док је мушка селекција „Младости” члан Лиге централне Србије.
– Како је у ШСС?
– Наћи ћу паре, али морамо прво да видимо куд су нестале претходне.
Цело село дошло је да се види међу се, и још много народа београдског, чачанског, драгачевског. И онда лако сретнете старе знанце, из прека и далека. Један од њих је Милун Тошић (83) из Мрчајеваца, српски првак по величини лонца саграђеног за свадбарски купус (560 литара).
Сав еспап који је припремио за „Сабор кумова”, кувајући овај специјалитет до поноћи, гости су збрисали у сласти и весељу.
Ћасе с киселим слаткишем, говедином, сланином и ногицама биле су тражене на сваку страну. Јели су га Мађари из Сегедина, који не знају ни реч српског а овде су дошли да кувају свој гулаш (чудо од јела), а Милунов купус пожелео је и добио вероватно најбољи српски кулинар, Стамбол Гештамов, шеф кухиње београдског хотела „Парк” и раније „Интерконтинентала”. Овде је начелник комисије за избор најбоље јеличке гибанице, а две ћасе купуса донео је за његов оцењивачки сто Миодраг Станковић Шуменко из Мрчајеваца.
Потоњи је некад држао кафану код Палате правде у српској престоници, већ седам година броји пензионерске дане, али се посла не одриче. И сећа својих знаменитих гостију у Београду, који су кредом на зиду остављали поруке какве пожеле. Љубивоје Ршумовић написао је: „Док је села и сељака, Србија ће бити јака”, а Раша Попов: „Рад од нас отклања три зла: досаду, порок и сиротињу.”
Заједно с Милуном Тошићем пришли смо мађарском казану и били послужени без речи и трошка.
– Брат мог ђеда био је рањен у Гавриловића пуку, отишао у Сегедин да се лечи и тамо умро 1915 – каже Тошић.
У Србији је с кумовима, шта се може, било и овако и онако. Почев од Радовања па даље.
У крчми „Горачка буна”, у средишту села, Сретен Анђелић из Гуче приповеда нам:
– Чуо сам да је тамо негде око Милановца, с једне свадбе, млада побегла с кумом, ал’ ето... А знам сигурно да су наши стари кумове бирали поиздаље, јер оно што је било у близини увек је вукло неке размирице.
Све у свему, слатки дани у Горачићима. Иначе, у суботу су, на шаховском пољу, по трећи пут, звање најбољих кумова освојили интернационални мајстор Јован Тодоровић и ФИДЕ мајстор Иван Мартић. Учествовала су 24 кумовска пара, а играло се девет кола по брзопотезном темпу игре. Друго је припало интернационалним мајсторима Младену Миленковићу и Борољубу Златановићу, док су трећи прошлогодишњи победници, велемајстор Борко Лајтхајм и ИМ Дејан Павловић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
