Како открити микропластику у храни

Но­ви Сад – Ис­тра­жи­вач­ко-раз­вој­ни ин­сти­тут „Би­о­сенс” у Но­вом Са­ду ра­ди на европ­ском про­јек­ту „Know4Na­no”, у чи­јем фо­ку­су је раз­вој са­вре­ме­них ме­то­да за кон­тро­лу без­бед­но­сти хра­не. Струч­ња­ци Ин­сти­ту­та др­же тим по­во­дом, као део про­јек­та, тро­днев­ну тре­нинг шко­лу за пред­став­ни­ке пре­храм­бе­не ин­ду­стри­је, ла­бо­ра­то­ри­ја, сек­то­ра кон­тро­ле без­бед­но­сти хра­не дуж це­лог лан­ца про­из­вод­ње, од фар­ме до тр­пе­зе.

„Иде­ја шко­ле је да кроз раз­ме­ну зна­ња и ис­ку­ства ви­ди­мо шта је то што са­вре­ме­на на­у­ка мо­же да­нас да по­ну­ди ин­ду­стри­ји у аспек­ту без­бед­но­сти хра­не, то јест у де­тек­ци­ји за­га­ђи­ва­ча, као што су те­шки ме­та­ли, па­то­ге­ни, ми­кро­пла­сти­ка или ток­си­ни у хра­ни”, из­ја­вио је на­уч­ни са­вет­ник на Ин­сти­ту­ту „Би­о­сенс” Ва­са Ра­до­њић, ру­ко­во­ди­лац про­јек­та и ко­ор­ди­на­тор свих ак­тив­но­сти на ње­му.

За хра­ну ко­ју да­нас кон­зу­ми­ра­мо сма­тра да је ре­ла­тив­но без­бед­на, али на­по­ми­ње да по­сто­је ин­ци­дент­не си­ту­а­ци­је где по­је­ди­ни кон­та­ми­нен­ти мо­гу на раз­ли­чи­те на­чи­не до­спе­ти у хра­ну и иза­зва­ти озбиљ­не по­сле­ди­це по здра­вље љу­ди, али и огром­не еко­ном­ске гу­бит­ке.

Про­фе­сор­ка Сне­жа­на Па­јо­вић, вр­ши­лац ду­жно­сти ди­рек­то­ра Ин­сти­ту­та „Би­о­сенс”, ис­ти­че да ква­ли­тет­на хра­на, по­ред ну­три­тив­них ком­по­нен­ти, као што су про­те­и­ни или угље­ни хи­дра­ти, мо­ра са­др­жа­ти и функ­ци­о­нал­не ком­по­нен­те, а то су, об­ја­шња­ва, ве­о­ма по­зна­ти ан­ти­ок­си­дан­си ко­ји су биљ­ног по­ре­кла и ко­је је ва­жно кон­тро­ли­са­ти.

„Нај­че­шће је то оно ша­ре­но ко­је ви­ди­мо у та­њи­ру, ко­је по­ти­че од ка­ро­те­на, од раз­ли­чи­тих би­о­фла­во­но­и­да. То су ан­ти­ок­си­дан­си ко­ји су ве­о­ма ва­жни за од­бра­ну на­шег ор­га­ни­зма. Тре­ба очу­ва­ти, да­кле, ми­не­ра­ле, ви­та­ми­не, про­би­от­ске, пре­би­от­ске ефек­те хра­не, јер све то и те ка­ко ути­че, на мо­ле­ку­лар­ном ни­воу, на екс­пре­си­ју тзв. до­брих ге­на”, ка­же про­фе­сор­ка Па­јо­вић.

Она је ука­за­ла на зна­чај кон­тро­ле тих ком­по­нен­ти, а ти­ме и на на­сто­ја­ња да се раз­ви­ја­ју би­о­сен­зор­ске ме­то­до­ло­ги­је, за­сно­ва­не на нај­мо­дер­ни­јим на­но­тех­но­ло­шким при­сту­пи­ма ко­ји би, пре­ма ње­ним ре­чи­ма, у пот­пу­но­сти очу­ва­ли ква­ли­тет хра­не ко­ју чо­век ко­ри­сти.

„Још у че­твр­том ве­ку пре но­ве ере Хи­по­крат је ре­као: ’Не­ка хра­на бу­де ваш лек и лек не­ка бу­де ва­ша хра­на.’ Да би то ствар­но би­ло та­ко, хра­на мо­ра да бу­де ква­ли­тет­на и без­бед­на. На­ши вред­ни на­уч­ни­ци ис­тра­жи­ва­чи, кроз са­рад­њу са еми­нент­ним европ­ским ис­тра­жи­вач­ким цен­три­ма, упра­во раз­ви­ја­ју због то­га ве­о­ма осе­тљи­ве би­о­сен­зор­ске ме­то­де ко­је у тра­го­ви­ма мо­гу де­тек­то­ва­ти при­су­ство не­ких па­то­ге­на, ми­ко­ток­си­на, те­шких ме­та­ла, или би­ло ко­је дру­ге вр­сте за­га­ђи­ва­ча”, ка­же Сне­жа­на Па­јо­вић.

У про­јек­ту уче­ству­је, пре­ма ре­чи­ма ње­го­вог ру­ко­во­ди­о­ца, око 40 на­уч­ни­ка. Ме­ђу њи­ма је и Ива­на Кун­да­чи­на из „Би­о­сен­са”, ко­ја ка­же да про­је­кат оку­пља кон­зор­ци­јум из ви­ше др­жа­ва, еми­нент­не струч­ња­ке у обла­сти без­бед­но­сти хра­не са Ин­сти­ту­та за на­но­тех­но­ло­ги­је и на­но­на­у­ке из Бар­се­ло­не, Уни­вер­зи­те­та за хе­ми­ју и тех­но­ло­ги­ју из Пра­га и ЦНР ин­сти­ту­та из Ита­ли­је, где на­ши ис­тра­жи­ва­чи има­ју при­ли­ку да од­ла­зе и раз­ме­њу­ју зна­ња са ко­ле­га­ма из ино­стран­ства.

„Бит­но је да та на­у­ка јед­ног да­на угле­да све­тлост да­на, да на­ђе сво­ју при­ме­ну”, ка­же Кун­да­чи­на, ко­ја је са ко­ле­га­ма укљу­че­на и у тре­нинг шко­лу на­ме­ње­ну пред­став­ни­ци­ма ин­ду­стри­је, ка­ко би од њих чу­ли ка­кве по­тре­бе има­ју да би им про­це­си би­ли ефи­ка­сни­ји.