Дуга чувана тајна, па нагло откриће

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 25. априла – Шта се стратешки важно сада дешава, сазнаћемо касније, једног дана – утисак је Американаца поводом наглог овдашњег открића подуже чуване тајне. Испоставило се, наиме, да је администрација Џорџа Буша пре више од седам месеци „располагала извештајима да Северна Кореја учествује у изградњи нуклеарног реактора у Сирији”, који је прошлог 6. септембра Израел разорио бомбама да би тек јуче о томе обавестиле парламентарне органе и ширу јавност.

Из објашњења Беле куће произлази да је човечанство било изложено великој опасности, а да о томе није имало појма. „Изградња тог реактора била је опасна и могла је да дестабилизује регион и свет”, саопштио је Бушов портпарол Дејна Перино. Обавештајна сазнања су, међутим, чувана као строго поверљива, како су медијима пренели неименовани обавештајни извори, „да не би дошло до ширих сукоба на Блиском истоку”.

Наведено сугерише, рекло би се, да је Вашингтон „скривао истину” у име регионалне и опште безбедности. Није предочено, међутим, зашто је ситуација за обавештавање о тако „великој опасности” сада „боља” него раније, и колико се још „поверљивости” чува за „практичне евентуалности”.

Поступак Беле куће овога пута је разљутио не само опозиционе јој демократе него и појединце из њене странке. „То је пример лошег управљања и ужасне јавне политике”, оценио је републикански конгресмен Пит Декстра, уз прецизирање да су подаци од законодаваца „скривани готово осам месеци да би им били достављени само шест сати пре обавештавања јавности”.

Ни објављивање деликатних рапорта није отклонило све недоумице. Поједини експерти и даље тврде да нема доказа да је Сирија намеравала да направи атомско оружје. Дамаск пориче да је имао било какав аранжман с Пјонгјангом о чијој се „денуклеаризацији”, у контакту с њим, стара међународна „петорка” (САД, Кина, Русија, Јапан и Јужна Кореја). Међународна агенција за атомску енергију изразила је жаљење што раније није била обавештена о „налазима” које сада публикују Американци, као и због тога што су Израелци бомбардовали постројења пре него што су њени инспектори добили прилику да провере право стање ствари…

Какав је крајњи циљ најновијег вашингтонског „открића” још ће се чути, можда. Сирија слути да „Америка настоји да створи атмосферу рата у региону”, где већ постоји ирачки кошмар. Овдашњи аналитичари оцењују да је прозвана пре свега Северна Кореја да би пристала да се „јасно” одрекне и атомског наоружавања и нуклеарног извоза…

Указује се, уједно, на уочене одоцнелости. „Ако нам је осам година било потребно да откријемо да се у Сирији (на 150 километара од границе са Ираком) гради реактор, колико ће нам бити потребно да откријемо да је мало плутонијума продато Осами бин Ладену”, запитао је у „Њујорк тајмсу” Грејам Алисон, харвардски професор и аутор књиге „Нуклеарни тероризам”.

Бушовој администрацији се, иначе, замера на низу контрапродуктивности произашлих из „превеликих тајновитости и једностраности”. Међу њима су:

неосновани поводи за напад на Ирак, и две његове последице – неуспех у потери за вођом Ал Каиде и јачање утицаја Ирана. И Техеран и Бин Ладенову мрежу званична Америка квалификује као своје врхунске непријатеље, опасније од осталих…