Пуштен у рад гасовод ТАНАП

ЕСКИШЕХИР – У турском граду Ескишехиру данас је свечано пуштен у рад Трансанадолијски гасовод (ТАНАП), који ће допремати природни гас из Азербејџана преко Грузије и Турске до Европе.

Гаосовод су отворили председници Турске и Азербејџана, Реџеп Тајип Ердоган и Илхам Алијев, а на церемонији отварања су говорили и председник Србије Александар Вучић и украјински председник Петро Порошенко.

„Овај гасовод је производ блиског пријатељства између Турске и Азербејџана. Транзитне земље су такође одиграле кључну улогу. Са овим пројектом, гас из Азербејџана ће први пут бити испоручен Европи”, изјавио је Ердоган на тој церемонији.

ТАНАП је не само важан због очувања енергетске безбедности, већ и због побољшања животног стандарда у земљама кроз које гасовод пролази, додао је председник Турске, а преносе турски медији.

Ердоган је навео да овај пројекат представља велики допринос миру и стабилности у региону, и захвалио се САД и ЕУ због њихове подршке пројекту.

„Сада смо корак ближе томе да постанемо енергетско чвориште”, поручио је он.

У овом пројекту, азербејџанска компанија SOCAR има удео од 51 одсто, турски BOTAS удео од 30 одсто, компанија БП држи 12 одсто, а SOCAR Турска има 7 одсто удела.

Председник Азербејџана је рекао да ТАНАП представља „победу Турске и Азербејџана”, и да те две земље овим пројектом заједно исписују енергетску историју 21. века.

Отварању гасовода присуствовао је велики број шефова влада, министара енергетике и директора енергетских компанија.

ТАНАП-ом ће из Азербејџана кроз Грузију и Турску бити транспортован гас до Италије и Европе.

Гасовод ТАНАП, вредан 10 милијарди долара и дужине 1.850 километара, повезује Каспијски басен са југоисточном Европом, а реч је о пројекту који треба да транспортује гас од азербејџанског налазишта Шах Дениз 2 на Каспијском мору кроз Турску до Европе.

Изградња тог пројекта почела је у марту 2015. године, а прве испоруке гаса преко ТАНАП-а планиране су за ову годину.

Тај гасовод ће, када се до 2020. године прикључи на Трансјадрански гасовод (ТАП), испоручивати 10 милијарди кубних метара Европи.

До 2023. године, капацитет ТАНАП-а ће порасти на 23 милијарде кубних метара годишње, а до 2026. године на 31 милијарду кубних метара.

 (Танјуг)

После отварања гасовода, Вучић и Ердоган и билатерално

 После пуштања у рад Трансанадолијског гасовода (ТАНАП), председници Турске и Србије, Редзеп Тајип Ердоган имали су и билатерални састанак.

Вучић у Ескишехиру борави на специјални позив турског лидера, са којим је попричао кратко и по доласку, а на свечаној бини стајао је поред Ердогана, заједно са председницима Украјине и Азербејџана, Петром Порошенком и Илхамом Алијевим.

Председник Србије је у Турској боравио пре нешто више од месец дана - 6. и 7. маја у билатералној посети, када га је Ердоган лично дочекао на аеродрому у Истанбулу и тиме му указао посебну част.

Тада је, током дводневне посете, у Анкари потписано више споразума о сарадњи између Србије и Турске.

Вучић је том приликом рекао да је управо турски лидер најзаслужнији за вртоглави успон сарадње две земље и указао да је Турска „највећа сила” на Балкану.

Ердоган је са своје стране поручио да је циљ његове земље размена са Србијом вредна пет милијарди долара И заједнички рад на јачању стабилности и мира на Балкану, упркос онима којима то смета.

Иначе, Ердоган је посетио Србију октобра прошле године,а интензивни контакти двојице председника употпуњени су и трилатералним састанком у јануару ове године у Истанбулу са чланом Председништва БиХ бакором изетбеговићем.

Порошенков кабинет: Са Вучићем о јачању сарадње, визама

КИЈЕВ/ЕСКИШЕХИР – Украјински председник Петро Порошенко разговарао је са председником Србије Александром Вучићем, са којим се састао у турском граду Ескишехиру, где је пуштен у рад гасовод ТАНАП, о јачању економске сарадње и даљој либерализацији визног режима.

Такође су се сагласили о важности стриктног поштовања принципа суверенитета и територијалне целовитости, наведено је.

Како се наводи у саопштењу Прес службе украјинског председника, а преноси УКРИНФОРМ, председници су размотрили билатералне односе и размотрили могућности за јачање политичког дијалога.

Констатовано је да је неопходно да што пре буде одржана седница Међувладине комисије за трговинско-економску сарадњу, а истакнута је и сврсисходност даље праксе одржавања билатералних бизнис-форума.

Они су разговарали и о сарадњи у оквиру међународних организација и хуманитарној сфери.

(Танјуг)