Гориво да појефтини, дуван и алкохол да поскупе
Иако за Међународни монетарни фонд приоритет није смањење акциза на гориво, како је јуче потврдио Џемс Руф, шеф ове мисије, као и да су деривати поскупели због повећања цене нафте на светском тржишту, а не због акциза, Влада Србије ипак озбиљно размишља како да смањи ове државне намете, а да при томе не наруши буџетску стабилност.
Управо је то јуче на конференцији потврдио и министар финансија Синиша Мали објаснивши „да влада размишља о евентуалном смањењу акциза на гориво како би се нашло најбоље решење за грађане, а не да би се одговорило на протесте и захтеве са улица”.
– Оно што у овом тренутку радимо као влада је да размишљамо и о томе разговарамо са премијерком да нађемо најбољу меру да изађемо грађанима у сусрет – изјавио је Мали.
Руф је још додао да би ММФ много више волео да види смањење пореза на зараде и добит, не желевши експлицитно да подржи предлог да се акцизе смање. Истом том шефу мисије, међутим, у новембру 2015. године, није било тешко да за преговарачким столом у Србији поручи „да је добро време за раст акциза због пада цене нафте”. Јучерашње подсећање српских новинара на ову његову изјаву, Руф је прокоментарисао да „мора да је много остарио чим се тога не сећа”.
Предлог Удружења нафтних компанија прослеђен влади показује да би смањење акцизе на бензин од 1,64 динара по литру и дизела од 2,07 динара, течног нафтног гаса за само 11 пара било потпуно билансно неутрално за буџет будући да држава данас за толико више наплаћује порез на додату вредност него почетком године, због раста основице за његов обрачун, каже Томислав Мићовић, генерални секретар удружења.
Акцизе на бензин у Србији за 25 одсто веће од минималне прописане европске акцизе, на дизел 40 одсто, а на ТНГ 180 одсто
– Та мера би, међутим, само ублажила горећу ситуацију са растом цена, али не би отклонила суштинске проблеме који су настали вишегодишњим спровођењем погрешне политике акцизног опорезивања. Држава може прилично прецизно да израчуна колико се данас у Србији потроши горива за које је плаћена акциза у некој од суседних земаља и колико је пропуштене продаје, јер домаћи транспортери на међународним линијама и страни транспортери у транзиту кроз Србију далеко више користе гориво из суседних земаља него са наших бензинских станица. Управо због високе цене – каже он.
На питање за колико би онда акцизе требало смањити да би се осетио ефекат и кроз повећан промет деривата Мићовић је казао да не може прецизно да одговори, али је додао да Србија свакако не може да остане у врху по ценама дизела и ТНГ, јер високе дажбине већ неколико година утичу на значајан пад потрошње овог еколошки најприхватљивијег горива, па ћемо када на ред буде дошло питање заштите животне средине поново улагати у повећање удела овог горива у укупној потрошњи не били достигли оно што смо већ имали. Нико не помиње питање обезвређивања инвестиција у производњу и логистику ТНГ-а, градњу фабрике, резервоара или уградњу апарата за аутогас у аутомобиле – каже он.
Ефекта на повећање промета би било уколико би се акцизе на дизел и ТНГ смањиле за по пет динара, док се не очекује да се акциза на бензин мења. Међу предлозима влади је да се упоредо са смањењем акциза на дизел и ТНГ умање акцизе на компримовани природни гас – погонско гориво на које се уопште не плаћа акциза, а у промету се примењује посебна стопа ПДВ од 10 одсто, па се предлаже и њено повећање на 20 одсто.
Предлаже се растерећење акцизног захватања од деривата на рачун већих акциза на дуван и алкохол чиме ће се очувати ниво укупних фискалних прихода у буџету. Држава је могла ове године да прескочи усклађивање акциза с растом цена на мало имајући у виду да је нафта већ довољно скупа.
Мићовић каже да су акцизе на бензин у Србији за 25 одсто веће од минималне прописане европске акцизе, на дизел 40 одсто, а на ТНГ за чак 180 одсто.
– Ако ништа друго Министарство финансија могло би да стави на тест своју политику акцизног опорезивања енергената поредећи је са суседним државама, које су иначе у европским размерама мање или више сличне економској развијености као и Србија. У свим земљама постоје категорије субјеката са значајним олакшицама када је у питању акцизно опорезивања горива које троше, у првом реду пољопривреда и транспорт – закључује он.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
