Трампа нападају да је издао савезнике

Неочекивани уступак био је изненађење и за америчку војску у Јужној Кореји, заправо за све осим, наводно, за америчког министра одбране Џејмса Матиса, иако је он пре само неколико дана у Сингапуру уверавао америчке савезнике у Азији да Америка „не иде нигде” и да јој је Индо-Пацифик „главна позорница”.

Када је први сусрет једног америчког и једног севернокорејског лидера најављен у марту, аналитичари су упозорили да је један од циљева изненадне дипломатске иницијативе Ким Џонг Уна да унесе раздор међу савезнике у југоисточној Азији. Сада се, кажу, управо то догодило – извукао је значајан уступак од неконвенционалног америчког председника, који за разлику од својих претходника мање брине о традиционалним савезништвима, а блиска му је идеја враћања америчких војника кући.

Док је био кандидат, њујоршки милијардер је критиковао демократе и јастребове из сопствене странке због тога што су уплели САД у скупе и неуспешне ратове у иностранству и говорио да „Америка неће ићи у свет да тражи непријатеље”. Међутим, када се доселио у Белу кућу заборавио је на обећање да ће слати војнике у свет само када је апсолутно нужно а победа извесна. Прошлог августа је најавио да шаље нове трупе у Авганистан, иако је обећао да ће окончати најдужи амерички рат. У Сирији је распоредио значајне снаге и наредио директан напад на сиријску војску, док је у Ирак послао још стотине војника са много већим овлашћењима.

Сада се, показујући одсуство било какве стратегије и бриге о америчким националним интересима, опет враћа на стару причу колико све то кошта Америку. Трамп је у кампањи наговестио да је отворен за смањење америчког војног присуства у Јужној Кореји и Јапану и вршио је притисак на савезнике да дају новац за америчке војнике, што је код њих изазвало страх да ће САД „сузити” безбедносни кишобран на који се ослањају.

Најава суспензије војних вежби, без којих 28.500 америчких војника практично немају сврху на подељеном полуострву, протумачена је у америчким медијима као издаја Јужне Кореје, а у ширем контексту као даља ерозија односа са савезницима. Само недељу дана раније на самиту Г-7 Трамп је ушао у сукоб са канадским премијером, док се у мају повукао из споразума о нуклеарном програму са Ираном и поред оштрог противљења најближих европских партнера.

„Повлачење САД из важних споразума и наметање царина савезницима док истовремено кокетира са Путином и седи са Ким Џонг Уном говори америчким савезницима да Трамп нема осећај да га формални споразуми и традиционална америчка спољна политика на било који начин обавезују”, пише портал „Вокс”.

Многи нису заборавили да је у кампањи говорио да би могао да занемари члан оснивачког уговора НАТО-а који савезнике обавезује да један другог бране у случају напада.

„Ако нам те велике, богате земље не би надокнадиле огромне трошкове одбране, био бих апсолутно спреман да кажем – браните се сами”, рекао је „Њујорк тајмсу” почетком 2016. Као председник се уздржао од оваквих коментара, али поступци у последњој години, а посебно отказивање војних вежби са Сеулом, изазивају код савезника осећај да је сасвим реална могућност да им окрене леђа. Због Трампове непоузданости могли би да се окрену неком другом, а непријатељи ће свакако искористи пукотине у америчким савезништвима, упозоравају коментатори.

Републикански сенатор Линдзи Грејам рекао је да је апсурдна председникова логика да су војне вежбе скупе.

„Војници у Јужној Кореји доносе стабилност. Они су упозорење Кини да не може тек тако да преузме читав регион”, рекао је Грејам.