„Чуваркућа” договорена, повишице у септембру

Да ли је финансијски пакет за пензионере, који је је јавно представио председник Александар Вучић, прихватљив и за ММФ, јуче није било могуће сазнати, јер је „због раније преузетих обавеза” било простора само за неколико новинарских питања, а „Политика” није дошла на ред, иако је новинар нашег листа први дигао руку.

Такође, министар финансија је најавио де ће се тачан датум када ће почети примена мера које се односе на пензионере знати од септембра.

Када је о запосленима у јавном сектору реч, министар финансија истакао је да ће повећање зарада бити „значајно”. Шта то конкретно значи, није прецизирао.

Оно што је добра вест јесте то да су резултати бољи од очекиваних, јер је на крају маја буџет био у суфициту.

– Очекујемо да ће до краја године суфицит у буџету износити 8,8 милијарди, иако је био планиран дефицит. То је за 46 милијарди бољи резултат од планираног – рекао је Мали и додао да је свом наследнику оставио пуну градску касу, али и да је затекао добро стање у републичком буџету.

Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а, истакао је да очекује да раст економске активности до краја године буде најмање 3,5 одсто. С друге стране, министар финансија Синиша Мали истакао је да је раст у првом кварталу износио 4,6 одсто и да је по том резултату Србија у прве три европске економије, као и да је изазов да се те стопе раста сада одрже до краја године. Преведено у паре, процене ММФ-а и Владе Србије разликују се у томе да ли ће све што грађани и привреда произведу до краја године бити за око 40 милијарди динара веће него што је првобитно планирано буџетом.

Руф је истакао да је инструмент координације политика (ПЦИ), што је стручни назив за саветодавни аранжман у који Србија улази са фондом, нови програм и да је установљен прошле године за земље којима финансијска подршка ММФ-а није неопходна. Гувернерка Јоргованка Табаковић нашалила се да ММФ као да је гледао у Србију када је давао име овом новом инструменту, јер у нашој земљи монетарна и фискална политика јесу координиране. Чињеница је да то раније није био случај, као и да је током кризе која је почела 2008. године влада водила експанзивну, а централна банка рестриктивну политику.

– Током претходне посете Џејмс Руф је истакао да се нада да ће поново доћи у договореном року и да ће Србија добити министра финансија како би могли да закључимо преговоре о аранжману. Питала сам га – зар сумњате? И ево, нови министар финансија је ту – закључила је Табаковићева.

Нови аранжман, стари проблеми

Неки стари проблеми, чије је решавање било договорено претходним аранжманом са ММФ-ом, биће део новог програма са фондом. То су реформа јавног сектора и зарада запослених у државној управи. Џејмс Руф јуче је истакао да очекује да примена Закона о систему зарада у јавном сектору почне у јануару 2019. године. То је потврдио и министар финансија Синиша Мали.

У плану је и реформа Пореске управе, а Руф је истакао да порезници своје активности треба да усмере на део привреде који злоупотребљава систем и не плаћа порез. Министар финансија истакао је да је у току и смањење броја експозитура Пореске управе – са тренутно више од 170 на 80.

– План је да их буде 40 до 45 – рекао је Мали.

Када је о реформи јавних предузећа реч, Џејмс Руф је нагласио да је циљ да се судбина неких предузећа у државном власништву реши током новог аранжмана.

Руф је поновио стари став ММФ-а да треба повећати расходе за јавне инвестиције, али је додао да треба обезбедити да се оно што је буџетом планирано за те намене и потроши.