Северна Македонија крштена у Преспи

Од нашег дописника
Атина – После 27 година лутања, 15 предложених имена, од којих су се нека и раније појављивала за преговарачким столом, после два грчка ембарга, која су била последица управо непостојања договора око имена, после једног вета у НАТО-у, Атина и Скопље су данас у Преспи потписале историјски споразум којим би многе дилеме требало да буду решене. Тако је учињен најважнији корак ка разрешењу спора око језика, националности и преименовања досадашње БЈРМ у Републику Северну Македонију.

Уз драконске мере безбедности у грчком селу Псарадес потписе на овај документ, тачно у 11 часова, уз присуство премијера Алексиса Ципраса и Зорана Заева, ставили су шефови дипломатија Никос Коцијас и Никола Димитров.

Потписивању су присуствовали и преговарач УН Метју Нимиц, подсекретарка за политичка питања УН Розмари ди Карло, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини и европски комесар за преговоре о проширењу и политику суседства Јоханес Хан.

Сусрет премијера Зорана Заева и Алексиса Ципраса у Псарадесу (Фото Бета-АП)

„Данас овде гледамо у очи историју наших народа, обављајући нашу патриотску дужност.

Ако је душа сваког народа његова историја, онда овај споразум одражава „душе оба народа”, рекао је том приликом Алексис Ципрас и позвао два народа да без предрасуда прихвате овај историјски споразум, да се поново на Балкану певају срећне песме и да то још  много наредних векова чине будуће генерације певајући нову песму која се данас пише, свака на свом језику”.

Зоран Заев је нагласио да је овим споразумом потврђено и стратешко партнерство, да је за све требало много храбрости, али да су „померене планине”.

„Данас је крај вишегодишњим разликама које су подигле зид који је раздвајао и спречавао пријатељство два народа. Договор доноси корист грађанима обе земље и ствара нову реалност у региону”, рекао је Заев и закључио да је „поносан јер је изабрано решење које уједињује.”

Учинио је симпатичан гест одвезавши кравату коју је затим поклонио Ципрасу који је и овог пута поштовао сопствени протокол да без машне буде све док Грчка не реши дужничку кризу.

Видно задовољни, премијери и гости су здравице одржали на малој свечаности на македонској страни у Отешеву...

Поносни су на чињеницу, како јављају овдашњи медији, што је отворен пут за јачање добросуседских односа али и за приступање Македоније ЕУ и НАТО-у, процесу признавања македонског језика и идентитета у новим оквирима. Иако је у перспективи још дуг пут до потпуне примене споразума, јер му предстоји ратификација у оба парламента и референдум с македонске стране, остаће записано да су после 27 година, 21 премијера, од тога 10 с грчке и 11 с македонске стране, премијери Ципрас и Заев, захваљујући својој упорности, и поред негативног расположења у окружењу, успели да процес приведу крају...

За Грчку је најважније да име Северна Македонија буде коришћено како у земљи тако и према иностранству и да се измене све уставне одредбе које имају елементе иредентизма јер, у противном, Грчка поново може да блокира даљи процес присаједињења Скопља ЕУ и НАТО-у.

За Атину је важна чињеница да до споразума долази у тренутку када је потребно јачање стабилност и сарадње у изузетно критичном моменту за регион. Уједно, Грчка јача и своју улогу као европски стуб мира, безбедности и развоја на Балкану.

 Одлагање споразума, како је истицано у Атини, могло би да доведе до дестабилизације земље, јачања улоге трећих земаља на њеним северним границама, да ослаби напредне снаге које желе решење и да се на тај начин поново отворе врата утицају националистичких снага које су својатале историју Грчке.

Споразум и назив Северна Македонија за свеобухватну употребу, што је за Атину велики дипломатски успех у односу на претходни период, као и уставне промене у Скопљу које следе, важни су као и чињеница да се изричито прихвата раздвајање грчких Македонаца, и њихове античке грчке културе, језика и региона у којима живе, од народа суседне државе, њене историје, језичких и културних карактеристика. Споразумом су Грчкој враћени њена историја, историја древне Македоније коју је раније присвајала суседна држава док је македонски језик признат уз формулацију да припада породици јужнословенских језика који га одвајају од древне грчке културе и грчко-македонског језичког наслеђа.

Чињеница да су потписивању споразума присуствовали представници ЕУ Јоханес Хан и Федерика Могерини и преговарач УН Метју Нимиц, који је четврт века живота потрошио на трагање за решењем македонског питања и изналажењем прихватљивог имена, показују колики је његов значај и за међународну заједницу, САД, Берлин и Брисел... Потписивање споразума, процене су овдашњих аналитичара, има за основни циљ да Скопље што пре уђе у НАТО како не би потпало под друге утицаје, пре свега руске, на Балкану.

Угледни часопис „Форин полиси”, чак, пише да Ципрасу и Заеву треба дати Нобелову награду за мир јер су ство„рили нови модел решавања националних проблема”. Споразум којим решавају вишегодишњу кризу око Македоније, пише часопис, доноси нови, савремени импулс поверењу према ЕУ али и целокупном западнобалканском плану.

„Споразум се суочава с тешкоћама због напада националисти с обе стране који обојицу лидера покушавају да представе као издајнике. Како би се то избегло, Ципрасу и Заеву су хитно неопходни не само подршка већ и глобално признање.”

Грчка полиција спречила противнике споразума да уђу у Псарадес (Фото Бета-АП)

Сукоб полиције и демонстраната у близини Псарадеса

Грчка полиција сузавцем је спречила групу демонстраната који су покушали данас да ометају потписивање споразума између Грчке и Македоније о имену. Како преноси агенција МИА, кордон полиције био је постављен око села Псарадес на грчкој страни Преспанског језера, где је споразум потписан.

Како се наводи, група грађана гађала је полицију дрвима и другим предметима, а полиција је одговорила употребом сузавца. Учесници протеста носили су транспаренте на којима је писало „Македонија је Грчка”. (Танјуг)