Крваве улице у ратовима кланова
У полицији нису желели да откривају детаље истраге о убиству Синише Милића званог Бошке који је ликвидиран на београдској Аутокоманди. Мотив за сурово убиство је, највероватније, наставак рата између завађених криминалних група које се боре за превласт у регионалном подземљу.
Док инспектори тврде да интензивно раде на откривању Милићевих убица, грађани су забринути због ескалације насиља. Упркос томе што полицијска статистика показује да је у овој, али и у 2017. забележен мањи број убистава него претходних деценија, суровост и све већа безобзирност криминалаца ипак дају разлог за забринутост. Чини се да је страх и оправдан када се погледа је убиство Милића извршено усред дана, на једној од најфреквентнијих београдских саобраћајница и у близини аутобуског стајалишта на којем се у тренутку експлозије налазило више од десет особа. И недавно убиство Драгослава Милорадовића – Галета, такође, блиског сарадника Луке Бојовића, било је и више него опасно за случајне посетиоце његове ауто-перионице на Карабурми.
Ипак, треба нагласити да ови сукоби који потресају Београд и Србију, имају пипке и у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Словенији, али и у Шпанији, па чак и у Јужноафричкој Републици, где, као и код нас, криминалне групе воде ратове за превласт, из освете или око нерашчишћених рачуна.
Убиство Милића је 14 мафијашко убиство у Србији које се десило од почетка ове године. Ликвидације су резултат више међусобно неповезаних ратова између разних криминалних група. Најпознатији међусобни рат води се између которских криминалних кланова из насеља Шкаљари и Кавач. Тај рат, започет још пре пет година због нестанка 300 килограма кокаина у шпанској Валенсији, прелио се из Црне Горе у Србију, али и у Шпанију. Са ратом између та два клана, преплиће се и крвави ланац освете који траје више од осам година између група ухапшеног Луке Бојовића и убијеног Слободана Шарановића. Преостали чланови кланова које су поменути водили, у међувремену успоставили су блиске односе и практично се стопили са „шкаљарским” и „кавачким” кланом.
Убиства из ове године у нашој земљи која се повезују са сукобима два клана односе се и на последње ликвидације Милића и Милорадовића. Прво убиство десило се првог дана 2018, када је на Врачару убијен Даворин Балтић (41), високопозиционирани члан „кавачког клана”. У фебруару је убијен Далибор Деспотовић Давор (37) испред мењачнице у Заплањској улици у Београду. Непознати нападач испалио је у њега више хитаца након чега се удаљио возилом које га је чекало. Деспотовић је био на супротној страни од Милића и Милорадовића и радио је у обезбеђењу Слободана Шарановића убијеног у Будви у марту 2017. године.
Као још једна од жртава овог рата, спомиње се и ликвидација Луке Радуловића (37) у априлу. Он је усмрћен у пивници „Испод моста” у Београду, а сматрао се ниже позиционираним чланом „шкаљарског клана”. Ниједна од ових ликвидација није расветљена.
Осим сукобљених страна које предводе „шкаљарци” и „кавчани” други сукоб међу криминалцима који је избио ове године у Србији имао је везе са пословима у Јужноафричкој Републици. У том рату су убијене вође супротних табора: Горгија Дармановић Горг (58) и Дејан Станковић Ждрокинац (71). У контексту истог рата спомиње се и убиство у Јужној Африци Микија Ђуричића, који је у Србији био осуђен за убиство Жељка Ражнатовића Аркана.
Битну улогу у убиству Дармановића, испоставило се, одиграо је Дејан Станковић Ждрокинац који је убијен месец дана касније. Станковићеве саучеснике полиција је ухапсила. Убиство Станковића није, међутим, расветљено, као ни ликвидација Ђуричића.
Мотив за убиство Дармановића јесу неразјашњени послови из Јужне Африке, где су и убица и његова жртва живели дуги низ година. Дармановић је био агент обавештајне службе ове земље, са контактима у подземљу, а Станковић се тамо дуго бавио пословима с друге стране закона.
Додатни обрт у целом овом рату било је убиство Станковићевог сина Војина у Крушевцу и то само дан након Дармановићеве смрти. Ипак, испоставило се да убиство млађег Станковића није резултат крвне освете.
У овој години су се десила и четири убиства навијача ФК Рад. Последња жртва је Огњен Икач који је пре неколико дана убијен на Видиковцу. За нападачима се трага.
Црна серија је почела у децембру прошле године када је у пуцњави испред клуба „Нана” на Сењаку убијен Александар Савковић (27). Убиство је полицијски расветљено. Следеће убиство се десило у фебруару ове године када је једним хицем у главу убијен Петар Арсић Пека (38). За убиство су осумњичене две особе од које је једна ухапшена две недеље после злочина. У мају ове године, испред улаза у стамбену зграду на Чукаричкој падини, убијен је и Огњен Жанић. Иако је младић био један од „радоваца”, полиција је одмах одбацила индикације да је реч о навијачком обрачуну. Осумњичени за убиство је ухапшен.
Од почетка ове године десила су се и три убиства која се доводе у везу са трговином наркотика. Убијени су Драгоје Тришић Триша (44), у марту месецу, у насељу Жарково, затим Радован Лакетић (37), пре само месец дана у насељу „Вељко Влаховић”, као и Блажо Ђуровић (39) који је ликвидиран у марту на Душановцу. Убиства Тришића и Лакетића су и даље нерасветљена, док су због убиства Ђуровића ухапшене две особе.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


