Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крваве улице у ратовима кланова

Иако полицијска статистика указује да је 2017. и 2018. године забележено мање убистава него претходних деценија, забрињава суровост криминалаца
Крваве улице у ратовима кланова
Грађани забринути због све веће безобзирности криминалаца: увиђај после злочина (Фото Анђелко Васиљевић)

У полицији нису желели да откривају детаље истраге о убиству Синише Милића званог Бошке који је ликвидиран на београдској Аутокоманди. Мотив за сурово убиство је, највероватније, наставак рата између завађених криминалних група које се боре за превласт у регионалном подземљу.

Док инспектори тврде да интензивно раде на откривању Милићевих убица, грађани су забринути због ескалације насиља. Упркос томе што полицијска статистика показује да је у овој, али и у 2017. забележен мањи број убистава него претходних деценија, суровост и све већа безобзирност криминалаца ипак дају разлог за забринутост. Чини се да је страх и оправдан када се погледа је убиство Милића извршено усред дана, на једној од најфреквентнијих београдских саобраћајница и у близини аутобуског стајалишта на којем се у тренутку експлозије налазило више од десет особа. И недавно убиство Драгослава Милорадовића – Галета, такође, блиског сарадника Луке Бојовића, било је и више него опасно за случајне посетиоце његове ауто-перионице на Карабурми.

Ипак, треба нагласити да ови сукоби који потресају Београд и Србију, имају пипке и у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Словенији, али и у Шпанији, па чак и у Јужноафричкој Републици, где, као и код нас, криминалне групе воде ратове за превласт, из освете или око нерашчишћених рачуна.

Убиство Милића је 14 мафијашко убиство у Србији које се десило од почетка ове године. Ликвидације су резултат више међусобно неповезаних ратова између разних криминалних група. Најпознатији међусобни рат води се између которских криминалних кланова из насеља Шкаљари и Кавач. Тај рат, започет још пре пет година због нестанка 300 килограма кокаина у шпанској Валенсији, прелио се из Црне Горе у Србију, али и у Шпанију. Са ратом између та два клана, преплиће се и крвави ланац освете који траје више од осам година између група ухапшеног Луке Бојовића и убијеног Слободана Шарановића. Преостали чланови кланова које су поменути водили, у међувремену  успоставили су блиске односе и практично се стопили са „шкаљарским” и „кавачким” кланом.

Убиства из ове године у нашој земљи која се повезују са сукобима два клана односе се и на последње ликвидације Милића и Милорадовића. Прво убиство десило се првог дана 2018, када је на Врачару убијен Даворин Балтић (41), високопозиционирани члан „кавачког клана”.  У фебруару је убијен Далибор Деспотовић Давор (37) испред мењачнице у Заплањској улици у Београду. Непознати нападач испалио је у њега више хитаца након чега се удаљио возилом које га је чекало. Деспотовић је био на супротној страни од Милића и Милорадовића и радио је у обезбеђењу Слободана Шарановића убијеног у Будви у марту 2017. године.

Као још једна од жртава овог рата, спомиње се и ликвидација Луке Радуловића (37) у априлу. Он је усмрћен у пивници „Испод моста” у Београду, а сматрао се ниже позиционираним чланом „шкаљарског клана”. Ниједна од ових ликвидација није расветљена.

Осим сукобљених страна које предводе „шкаљарци” и „кавчани” други сукоб међу криминалцима који је избио ове године у Србији имао је везе са пословима у Јужноафричкој Републици. У том рату су убијене вође супротних табора: Горгија Дармановић Горг (58) и Дејан Станковић Ждрокинац (71). У контексту истог рата спомиње се и убиство у Јужној Африци Микија Ђуричића, који је у Србији био осуђен за убиство Жељка Ражнатовића Аркана.

Битну улогу у убиству Дармановића, испоставило се, одиграо је Дејан Станковић Ждрокинац који је убијен месец дана касније. Станковићеве саучеснике полиција је ухапсила. Убиство Станковића није, међутим, расветљено, као ни ликвидација Ђуричића.

Мотив за убиство Дармановића јесу неразјашњени послови из Јужне Африке, где су и убица и његова жртва живели дуги низ година. Дармановић је био агент обавештајне службе ове земље, са контактима у подземљу, а Станковић се тамо дуго бавио пословима с друге стране закона.

Додатни обрт у целом овом рату било је убиство Станковићевог сина Војина у Крушевцу и то само дан након Дармановићеве смрти. Ипак, испоставило се да убиство млађег Станковића није резултат крвне освете.

У овој години су се десила и четири убиства навијача ФК Рад. Последња жртва је Огњен Икач који је пре неколико дана убијен на Видиковцу. За нападачима се трага.

Црна серија је почела у децембру прошле године када је у пуцњави испред клуба „Нана” на Сењаку убијен Александар Савковић (27). Убиство је полицијски расветљено. Следеће убиство се десило у фебруару ове године када је једним хицем у главу убијен Петар Арсић Пека (38). За убиство су осумњичене две особе од које је једна ухапшена две недеље после злочина. У мају ове године, испред улаза у стамбену зграду на Чукаричкој падини, убијен је и Огњен Жанић. Иако је младић био један од „радоваца”, полиција је одмах одбацила индикације да је реч о навијачком обрачуну. Осумњичени за убиство је ухапшен.

Од почетка ове године десила су се и три убиства која се доводе у везу са трговином наркотика. Убијени су Драгоје Тришић Триша (44), у марту месецу, у насељу Жарково, затим Радован Лакетић (37), пре само месец дана у насељу „Вељко Влаховић”, као и Блажо Ђуровић (39) који је ликвидиран у марту на Душановцу. Убиства Тришића и Лакетића су и даље нерасветљена, док су због убиства Ђуровића ухапшене две особе.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran Č.
"Mala bara puno krokodila"
Nikola Nesic
Crnogorci, policija i razne specijalne formacije su u potpisu svakog organizovanog kriminala. Drugim rečima prilikom svakog ovakvog akta kada islednici izađu na mesto zločina, mogu zaključiti: "da znamo, bili smo na licu mesta".
Борис
„Забрињава суровост криминалаца". Аутор текста као да је данас открио да су кримоси сурови. Него какви би били?
dr Slobodan Devic
Jednu stvar sam oduvek cenio kod (ozbiljnih) kriminalaca - oni kad likvidiraju, likvidiraju brate koga treba i nikada nema kolateralne stete. Do "kolateralnih steta" u vidu nevinih ljudskih zrtava dolazi samo onda kada imate nekog umbolnika koji pocne da puca na sve strane (kao na primer u SAD) ili kada svetski mocnici pocnu da koriste "pametne" bombe. Ne plasim se ja kriminalaca - ja se plasim onih sto sire "demonokrntiju" po planeti zemlji ...
Zoki
Postaje opasno kretati se preko dana po ulicama glavnog grada Srbije, a kako izgleda i "glavnog grada" Crnogorskih mafijasa i kriminalaca, koji su u njemu nasli utociste za svoje prljave rabote. Ovakvo kriminalno ponasanja stranih drzavljana, retko koja drzava bi tolerisala na svojoj teritoriji, osim nas. U mesto da ih policija sve pokupi i isprati do granice, njima je dozvoljen zivot i aktivnost u Beogradu. Pitanje je trenutka, kada ce neko od nevinih ljudi da strada, od ovih satrapa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.