Почела пријава будућих бруцоша на факултете

Све су то будући „фоновци” пажљиво бележили, затим су улазили у зграду и стајали у ред испред једне од неколико учионица, где су предавали копије сведочанстава и осталих личних докумената.

Међу младим особама било је и старијих, углавном родитеља будућих академаца. Један од њих дошао је са сином из Бруса, други са ћерком из Београда. Кандидати за упис на ФОН најчешће су се пријављивали за упис на сва три смера, што значи да ће њихова имена с резултатима с пријемног бити на три списка. Кажу, на основу резултата одлучиће који ће смер уписати. Што се успеха у средњој школи тиче, неколицина с којима смо разговарали има просек оцена између 4,5 и пет.

На оближњем Ветеринарском факултету гужва је била много мања. Тек њих двадесетак било је у холу испред шалтера, а регистровали смо једног кандидата за будућег дипломираног ветеринара из Јагодине, једног из Падине и једну будућу ветеринарку и Новог Сада. Кандидати из Јагодине и Падине завршили су пољопривредно-ветеринарске школе (у Рековцу и Зрењанину), док је кандидаткиња из Новог Сада матурант гимназије, а на београдски Ветеринарски дошла је с оцем, који нам каже да је његова ћерка навикла на (домаће) животиње и отуда ова искључиво њена жеља да упише ветерину.

Веће гужве него на Ветеринарском су биле у огромној згради техничких факултета, у Булевару краља Александра. У приземљу су се за пријемни пријављивали будући студенти електротехнике, на првом спрату грађевинари, а на на другом архитекте. Највише их је било у приземљу, где су пре предаје докумената уз помоћ старијих колега попуњавали пријавне листове. На „архитектонском спрату” приређена је и изложба радова свршених студената овог факултета („Простор и облик”), па су потенцијалне колеге могле да виде чиме ће се и они, за годину-две, бавити.

Најзад, можда и највише матураната је било на Филолошком, јер је пријављивање за пријемни на овом факултету и завршено, а ова установа је расписала конкурс за чак 1.505 студената (од тога 750 на буџету). Зато је пријављивање трајало до 17 сати, а цео поступак је био добро организован јер су свршени средњошколци после попуњавања пријавног листа (посебно се плаћа двеста динара) упућивани ка засебним учионицама, у зависности од тога који смер уписују.

Слична атмосфера, са мањом или подједнаком гужвом, била је на поменутих 97 државних факултета, али и на једном броју високих школа, попут Београдске пословне школе, новосадске Високе пословне школе струковних студија, Високе техничке школе из Зрењанина... Мада је већина високих школа почетак пријема докумената за упис резервисала за почетак следеће недеље.

Да ли су у управама факултета на крају радног дана били задовољни тиме како је пријављивање почело? Продекан за наставу на Факултету техничких наука у Новом Саду професор Драгиша Вилотић каже да је пријављено 80 кандидата мање него првог дана прошле године. Пријављено их је укупно 1.228, с тим што је далеко највеће интересовање за упис на ИТ сектор. Проф. др Марина Матејевић, продекан за наставу на Филозофском факултету у Нишу, каже да је регистрована пријава 237 кандидата, али да преостају још три дана за пријем докумената.

За разлику од већине других високошколских установа, на краљевачком Факултету за машинство и грађевинарство је, после три дана, и окончано пријављивање за пријемни испит. Како нам је рекао професор Радован Булатовић, за пријемни на машинству пријавио се 71 кандидат, а на грађевинарству њих 48. Краљевачки факултет расписао је конкурс за пријем 160 студената, што значи да ће у септембру бити места за нову групу бруцоша.