Турска после две године укида ванредно стање
Ко год да победи на недељним превременим изборима, у Турској ће после скоро две године бити укинуто ванредно стање. То су обећали и у владајућој Парији правде и развоја (АКП) и у највећој опозиционој Републиканској народној партији (ЏХП).
„Планирамо да укинемо ванредно стање после парламентарних и председничких избора”, изјавио је владин представник за медије Нуман Куртлумуш, пренели су локални медији.
Заокрет у ставу АКП је очигледно изазвао Мухарем Инџе, кандидат ЏХП за шефа државе. „Ми ћемо одмах ставити ван снаге ванредно стање уколико нам грађани на биралиштима укажу поверење”, обећао је он.
То је очигледно био изазов за председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је досад, прилично резервисано, само најављивао да ће то питање после избора „бити размотрено”.
Сада обећао да ће после избора опозвати ванредно стање, поготово зато што се оно неповољно одразило на привлачење страних инвестиција и туриста. То, додуше, мора да потврди и нови парламент, који ће убудуће имати 600 посланика.
Ванредно стање је у Турској уведено после неуспелог војног удара средином јула 2016. године, када је суспендована примена Европска конвенције о људским правима. После тога почели су масовни прогони присталица имама Фетулаха Гулена, осумњиченог да стоји иза покушаја пуча, у коме је погинуло више од 240 грађана, док је око 2.500 рањено. Контроверзни имам, који већ две деценије живи у Америци, одбацује те оптужбе и тврди да је војни удар инсценирао Ердоган како би имао изговор да се обрачуна са политичким противницима уочи значајних уставних промена и ванредних избора. Вашингтон засад одбија да га изручи Анкари, наводно због „недостатка доказа”.
После покушаја пуча, за кратко време у притвору се нашло 50.000 људи осумњичених да су били део Гуленових „паралелних структура” које су наводно покушале да на силу преузму власт у земљи. Радно место је изгубило више од 150.000 запослених, углавном у државним службама.
Турска влада се због тога нашла на удару критика Европске уније и група које се боре за људска права и слободе. Анкара се крупним корацима удаљава од ЕУ, кажу у Бриселу. Европски парламент је недавно усвојио резолуцију у којој се предлаже да се прекину приступни преговори између Турске и ЕУ. То је довело до поремећаја односа са водећим земљама на западу континента: Немачком, Француском, Аустријом и Холандијом.
Уочи референдума у априлу 2017. године, на којем су усвојени уставни амандамани којима се уводи председнички систем владавине, премијер Бинали Јилдирим је обећао да ће пре тога бити укинуто ванредно стање како би се „зачепила уста” онима који критикују владу. То се није десило јер Турска треба, како је објаснио Ердоган, да се до краја обрачуна са „Гуленовим и курдским терористима”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
