Највећи раст у региону
Привредни раст у првом тромесечју од 4,6 одсто је највећа стопа раста коју је Србија остварила у претходној деценији. По том показатељу, наша земља је остварила бољи резултат од земаља региона. Ову оцену изнео је Милојко Арсић, професор Економског факултета, на представљању најновијег броја „Кварталног монитора”. Ипак, тај резултат, једним делом је последица и ниске прошлогодишње базе и опоравка неких сектора, као што су енергетика и пољопривреда.
– Кад би се сезонски ефекат искључио, онда би наш раст износио од три до 3,5 одсто, што је ниже од просека земаља у региону – истакао је Арсић и додао да очекује да ће до краја године бруто домаћи производ (БДП) порасти четири одсто.
Он упозорава да актуелни раст привреде има неке значајне карактеристике привредног раста који је Србија имала пре почетка светске економске кризе из 2008. године, што није добро.
– То су јачање динара, раст тражње и дефицита текућег биланса који је сада достигао седам одсто. Предност овог раста, у односу на преткризни је то што је буџет сада у суфициту, а онда је био у дефициту. Такође, плате и пензије су тада расле брже од раста БДП-а, док за сада то није случај, али се такво повећање најављује. Те проблеме креатори економске политике не би смели да потцењују и гурају под тепих. Јер ми бисмо и без светске кризе 2008. године упали у платнобилансну кризу – уочио је Арсић.
– Неспорно добри резултати постигнути су на пољу макроекономске стабилности: буџет је у суфициту, инфлација је ниска, као и камате на задуживање. Међутим, чини се да се влада претерано задовољава овим резултатима и не примећује да се неке спољне неравнотеже повећавају. Лоше је то што расте спољнотрговински дефицит и дефицит платног биланса – сматра Арсић.
Када је о страним инвестицијама реч, оне су највеће у региону и веће су од дефицита платног биланса.
– По том показатељу, Србија предњачи у односу на земље централне и источне Европе. Ипак, структура инвестиција у прошлој години је неповољна, јер је две трећине улагања отишло у неразмењиве секторе, као што су грађевинарство, некретнине, трговина и финансијски сектор – оцењује Арсић.
Инфлација је ниска, а динар је у првих пет месеци једна од најстабилнијих валута у региону. Ипак, јачање наше националне валуте није у складу са снагом привреде Србије, додаје. У суштини, одговор Народне банке Србије на ове изазове био је добар јер је снажно интервенисала на тржишту и водила добру монетарну политику, сматра Арсић.
Привредници нерадо признају да раде на сиво
Милојко Арсић сматра да су порески приходи морали су знатно да порасту, а то се није догодило.
– Раст је у већој мери последица повећања пореских стопа, а не смањења сиве економије – рекао је Арсић и додао да истраживање које је спровео НАЛЕД методолошки није поуздано, јер је засновано само на перцепцији привредника.
– То није поуздана метода поготово, ако је реч о осетљивој теми као што је сива економија. Људи неће бити искрени када их питате колико пију и пуше или колико утаје пореза. Билансни подаци демантовали су то истраживање – рекао је Арсић.
Подсећања ради, студија НАЛЕД-а показује да је сива економија 2017. године смањена на 15,4 одсто. „Политика” је пре два дана грешком објавила да се тај ниво односи на 2012. годину. Тада је, према једној другој анкети с привредницима, сива економија износила 21 одсто. Саша Ранђеловић, сарадник „Кварталног монитора”, међутим, истакао је да је у ниво сиве економије на крају 2017. године био исти као и 2012. године (30 одсто).
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
