Листа жеља води до одабране клупе
Док у Министарству просвете јуче још немају укрштене прелиминарне податке из целе земљи о успеху ђака на малој матури, у наставничким круговима се могло чути да су осмаци мало подбацили на тесту из математике у односу на раније године, а да су српски језик и комбиновани тест урадили на прошлогодишњем нивоу. Да ли је баш тако, родитељи и мали матуранти могли су проверити појединачно на нивоу сваке од око 1.270 осмолетки, а званични резултати биће објављени 28. јуна у осам часова.
Док с нестрпљењем очекују коначну потврду ђачког успеха на завршном испиту, од које им увелико зависи избор будућег занимања, наставници саветују осмацима да се баце на попуњавање листе жеља. Њу могу купити у продавницама „Просветног прегледа”, а препоручљиво је да попуне свих 20 дозвољених образовних профила и школа. Од тога на који начин је попуне зависиће да ли ће уписати жељену школу и смер или ће се уписати тамо где буду морали. Врло је важно попунити је по свим правилима, јер неправилно попуњене листе неће бити узете у обзир, па је могуће да дете у првом уписном року не буде примљено.
Већина наставника истиче да под ставку број један треба ставити школу која је прва жеља матуранта, а после тога навести и друге образовне профиле који се налазе тој школи.
Ово је битно да би кандидат уписао у средњу школу коју жели, а образовни профил могуће је променити и касније, у септембру, када већ почне школа, ако му директор то одобри. Смерове би требало поређати према нивоу заинтересованости детета, тако да се, како листа одмиче, набрајају профили за које је осмак мање заинтересован.
Шта се, међутим, догађа када ученик жели да упише неку четворогодишњу школу, као што је Електротехничка школа „Никола Тесла”, за коју влада велико интересовање, а није сигуран да за њу има неопходан број поена? С друге стране, на основу школског успеха и бодова освојених на завршном испиту има сигуран број поена за упис у трогодишњу средњу школу. На питање да ли тај ђак треба на листу жеља прво да упише школу коју би желео да заврши или је паметније да на почетак листе жеља стави оно што је реално и где сигурно може бити примљен, одговара Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.
„Није толико битно да ли ће осмак на прво или 20. место ставити жељену школу, јер ће му компјутер доделити ону за коју има довољно поена. У томе је сва мудролија. Важно је да, ако на пример жели ЕТШ „Никола Тесла” у Београду, за коју влада велико интересовање, наведе прво њу, али и све остале такве школе, а не да само наведе ту једну и све смерове у њој. И нека се не заварава – од таквих пожељних школа нико не одустаје и неће у њој остати места. Битно је да ученик наведе и остале школе сличног опредељења како би пронашао своје место у првом уписном кругу”, наглашава Антић и додаје да они који баш много желе или имају посебне разлоге због којих стреме одређеној школи, а нису је уписали, треба да напишу молбе Министарству просвете или директорима школа.
Шта још садржи листа жеља
Поред информација о жељеним средњим школама и образовним профилима, на листу жеља се уписују и додатни подаци о ученику. Сваки ђак пре полагања тестова у оквиру завршног испита добио је јединствену шифру, коју уписује и на листу жеља, у врху. Испод тога, потребно је написати назив основне школе коју завршава, а поред и место у ком се основна школа налази. Након исписивања ових информација, потребно је написати име и презиме ученика који саставља листу жеља, као и име једног од родитеља. За сваку ову информацију одређено је посебно поље.
Додатне информације важне за упис у средње школе, које ученик мора да упише на листу жеља, јесу:
– да ли му је потребан ученички дом;
– да ли има могућност приступа интернету;
– пол ученика који саставља листу жеља.
*Попуњену листу жеља мора потписати један од родитеља, због чега је потребно да 29. или 30. јуна ученици дођу у школу са мајком, или оцем.
Приоритет близанцима
Министарство и директори имају право да, уз оправдање, упишу десет одсто више ученика по одељењу, што значи да у изузетним случајевима у одељење од 30 ђака могу да се упишу још три ученика.
– Министарству треба писати молбе крајем јуна и у јулу, и то у случајевима када постоји, на пример, налаз доктора као доказ да ђак има неки проблем и да може да упише само одређени образовни профил. Исто је и у случају када један близанац упише неку школу, а други нема довољно бодова за њу или када су у питању рођена браћа и сестре. Министарство просвете одлучује до 1. септембра, а после треба упућивати молбе директорима средњих школа, уз оправдање да је детету неопходно баш то звање како би наставило породичну традицију или је врло надарено за ту школу, али је из неког разлога подбацило на завршном испиту – објаснио је Милорад Антић из Форума средњих школа.
Календар уписа
– 29. и 30. јуна од 8 до 15 часова попуњава се листа жеља за упис у средњу школу
– 4. јула у 8 часова ученик може проверити своју листу жеља, а затим до 15 сати може уложити жалбу и затражити уношење исправки
– 5. јула од 12 сати је објављивање званичне листе жеља
– 8. јула од 8 часова је провера листе жеља и објављивање званичних резултата расподеле по школама и образовним профилима, а до 20 сати знаће се и колико је остало слободних месата за упис у другом кругу
– 9. и 10. јула од 8 до 15 часова је први уписни круг ученика у средње школе (не важи за музичке и балетске школе), када се и попуњава и предаје листа за други уписни круг
– 12. јула од 8 до 15 сати је други уписни круг
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


