Мали брат који помаже а можете га казнити

Грађанима Србије, који у мноштву ситуација морају изнова да доказују држави да су се родили и да су још живи, свидео би се важан стуб естонске дигиталне државе који гласи „само једном”. Ако је влада од вас једном добила неки податак, више га не тражи. Може да га користи за сврху за коју је прикупљен али и за друге потребе. Дели га, кад је то неопходно, са другим установама и са приватним сектором, али законом је строго регулисано ко може да има приступ и сваки увид у базу оставља неизбрисив траг у модерној блокчејн технологији. На томе се базира поверење грађана, који је темељ целог система.

„Ако полицијски службеник погледа податак на који нема право, може да оде у затвор. Лекари су губили посао зато што су гледали податке туђих пацијената. Ни мој лекар не сме да ми гледа картон из радозналости после поноћи. Ја све могу да проверим и могу да се жалим. По закону, појединац је власник свих података о себи”, објашњава Индрек Оник, менаџер „Е-шоурума”, необичне поставке која слави успехе дигиталне државе.

Такође није дозвољено дуплирати податке у више база, с једне стране због безбедности, а с друге због прецизности – да не би било дилеме око тога где су ажурирани. Размена се обавља најпрометнијом естонском „саобраћајницом” званом „Икс-роуд”, дигиталном инфраструктуром која повезује 900 организација и база података.

Данас Естонци могу све обавити онлајн осим да се венчају и разведу или купе и продају кућу, хвали се Мартен Кавец, национални саветник за дигитални развој.

„Недавно сам морао у банку први пут после три године да бих овластио партнерку за картицу, али то је само зато што нисмо у браку”, каже  Кавец и открива зашто је у е-управи најмања балтичка република 15 до 20 година испред великих земаља које имају новац, знање и иновативне компаније.

„Дигитализација јавног сектора нема много везе са технологијом. То је у највећој мери културолошка промена, а за то је потребно време. Да бисте променили процесе, морате да промените законе, а пре него што промените законе, корисници морају да верују држави”, објашњава Кавец. У шали додаје да Естонци не виде у оваквом систему великог већ малог брата – помаже им у животу, а могу да га истуку.

Родитељи и деца преко интернета могу да прате школско градиво, оцене, изостанке, домаће задатке. Полицајци праве е-записник, сведоци у судници се саслушавају путем видео-линка из затвора, а хитна помоћ на таблету добија здравствени картон пацијента. Пореска пријава подноси се за три минута, а фирма региструје за просечно 18. Грађани уштеде две седмице годишње које би провели на шалтерима, а држава два одсто бруто друштвеног производа, колико кошта чланство у НАТО, па се шале да им национална безбедност дође гратис.

Велики замајац дигитализацији дао је приватни сектор, посебно банке и телекомуникационе компаније, које су деведесетих година финансирале дигитално образовање 80 одсто становништва јер су имале стратешку визију да ће им се тај новац брзо вратити. Напунили су школе, општине и библиотеке компјутерима тако да је свако могао да има приступ рачунару и да на курсевима научи основне ствари. Сада је фокус више на дигиталној хигијени: да не пишу лозинке тамо где држе личну карту и да не наседају на онлајн преваре.

Код нас је било покушаја да се овај модел преслика и почетком 2015. формирана је радна група. Душан Стојановић, руководилац групе и некадашњи први човек Дирекције за е-управу, наглашава да је тешко било у Србији правити модел упоредан са земљом која има само 1,3 милиона становника, концентрисаних у три велика административна центра, што знатно олакшава организовање е-управе. Уз то су Естонци, док су градили систем од нуле, имали велику оперативну, техничку и кадровску подршку НАТО-а и САД после одвајања од Русије.

„Мобилисали су сопствену привреду, договорили се са 20 највећих компанија да раде без надокнаде, а влада је обећала да ће им помоћи да продају добра решења. Кад смо им били у посети, они су већ имали модел пресликан у више од 70 земаља”, прича Стојановић.

Радна група је закључила да је наша стратегија развоја информационог друштва у духу естонског модела и да нам не недостаје ниједан закон. У пракси је било тешко применити модел.

„Управа царина и пореска управа поручиле су нам да правимо свој модел, али да њих то не интересује. Док Естонци теже поједностављењу, ми компликујемо јер лобији иду да на то неко заради. Још 2010. смо у једној радној групи листом били против појединачних здравствених е-књижица, али нико нас није слушао”, каже Стојановић. Он, ипак, оцењује да је Србија много напредовала у е-управи, за шта је добила и велика признања.

Наши грађани на порталу најчешће продужују регистрацију возила, пријављују новорођенчад и пријављују децу у предшколске установе.

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и е-управу, каже да су највећи изазови у спровођењу дигитализације, која је истакнута као један од приоритета владе, едукација државних службеника за коришћење информационих система, подизање свести запослених у јавној управи, али и грађана о значају и коришћењу система е-управе.

Од почетка године и код нас фирма може да се региструје онлајн, што је 30 одсто јефтиније од одласка на шалтер. Међутим, анкета је показала да од 1.350 предузетника регистрованих за првих пет месеци ни трећина није искористила услугу. Они који су знали за могућност, а нису је искористили рекли су да је „на папиру лакше и сигурније”. Један од разлога је и то што банке често траже папирно решење.

Гласање преко интернета – сигурно од уцена

Људи с којима смо разговарали у Талину не сећају се да је било случајева крађе идентитета. Прошлог септембра уздрмао их је безбедносни пропуст установљен код великог броја личних карата, али није било злоупотреба. Сертификати су замењени, а грађани су поверење у систем показали тиме што су у рекордном броју на општинским изборима у октобру гласали онлајн.

Гласање преко интернета било је једна од првих примена личне карте с чипом, а данас су грађани Естоније једини у свету који имају могућност електронског гласања на свим изборима. Од 2014. око трећина бирача свих старосних доби даје свој глас на овај начин и тај проценат не расте много, али благо расте одзив.

Као да је слушао српске приче о куповини гласова, Индрик Оник као предности е-гласања истиче немогућност манипулација. Ако неко под претњом оружјем буде присиљен да заокружи једног кандидата, глас може да промени када уцењивач оде, јер прописи дозвољавају промену мишљења. Рачуна се последњи избор.

Прва амбасада података

Са оваквом дигиталном архитектуром највећи изазов је сачувати безбедност података и система. Естонија је прва земља на свету која ће добити амбасаду података – у Луксембургу – као резервну базу из које би у случају неког великог сајбер-напада цео систем могао да се поврати. Мартен Кавец каже да је највећа безбедносна претња Русија, али пошто је један велики хакерски напад из тога правца земља већ доживела 2007. без веће штете, он тврди да су сада једна од најспособнијих нација да спрече евентуални нови напад.

Имовина политичара на длану

Подаци из катастра су јавни и сваки грађанин има приступ онлајн бази.

Када се укуца име председнице Керсти Каљулаид, претрага показује да је власница једне куће. На исти начин може се проверити имовина повезаних лица, родбине и пријатеља, што у другим земљама захтева мукотрпно истраживање новинара ако сумњају на корупцију. Постоји и база података о управним одборима предузећа, где се такође лако прати траг новца и утврђује евентуални сукоб интереса.