Кад глагол постане вест дана

„Компромитовати” је појам који је у понедељак и уторак освануо на насловним странама новина и у вестима на телевизији. Јер, већина ђака који су завршили осми разред основне школе на завршном тесту из српског језика није знала шта значи та реч и, како рекоше у ТВ камеру, никада је раније није ни чули.

Сада би било поштено да се присетимо колико смо често чули од родитеља да „у школи терају децу да читају за лектиру неке књиге које им никада неће требати”. Истовремено, млада генерација се споразумева уз  свега стотињак речи, међу којима се обавезно нађу: блам, селфи, клопа, шеровање, искулирати, блејати, маторци који смарају... Е па, драги родитељи, баке и деке, да сте деци читали књиге и куповали сликовнице, да сте их уписали у библиотеку, да сте разговарали с њима уместо што сте се дивили томе како ваш малишан још у беби-колицима уме да прстићима вешто пребира по мобилном телефону и налази на јутјубу омиљени цртани филм, речник би им био богатији.

Или да сте разговарали с њима уместо што сте им се обраћали са „Поједи све са тањира” или „Склони играчке”...

Да се вратимо на почетак, у Дневнику ТВ Пинк осмаци су у прилогу репортеру признали да су, када је требало да у тесту заокруже шта у задатој реченици означава реч компромитовати, веровали да то значи – хвалити се или прославити се... Очигледно да њиховој генерацији нико није говорио, на пример: „Пазите добро да не стављате на интернет ваше фотографије које вас касније у животу могу компромитовати...”Можда би то био добар начин да науче нову реч, али и вредну лекцију о томе да опреза никада доста.

Телевизије су у трци за рејтингом заборавиле на леп говор и обогаћивање речника не само младих људи него свих гледалаца и у тој јурњави пласирају сленг или накарадни „сељачки језик” без падежа и псовке у хумористичким серијама и емисијама или политиканске фразе и стране изразе у онима у којима се озбиљно полемише.

Кад се на телевизији говори о новим књигама, онда су то, врло често, хвалоспеви о делима која су настала из пера телевизијских водитеља који по природи свог посла и пријатељских односа боље од осталих писаца умеју да промовишу и себе и своје бестселере.

Упитајмо се када смо последњи пут видели неко дете које с уживањем чита књигу. Или да у хипермаркету тражи од одраслих да му је купе... Ко зна, можда то паметна и радознала деца раде кришом, да им се вршњаци не ругају.

Да се не компромитују. Осрамоте.

Или, што би они рекли, не избламирају!