Влада укинула маркице за брашно
Влада Србије укинула је Уредбу о евиденционим маркицама за брашно, која је усвојена пре 12 година као покушај сузбијања сивог тржишта у млинско-пекарској индустрији.
Од 1. јануара, следеће године, произвођачи више неће имати обавезу да на свако паковање брашна истичу маркице са холограмом, што је за њих био годишњи трошак од око 30 милиона динара.
Ово је такође и део недавног договора министра трговине Расима Љајића и македонског потпредседника владе Коче Ањушева да обе државе престану са истицањем маркица за брашно, олакшају међусобну трговину и смање трошкове.
Уредба је донета 2006. године на иницијативу млинара која су тврдили да се у овом сектору трећини рода пшенице и брашна, губио траг, јер нису били заведени у продаји. Интересантно је да влада сада повлачи прописе управо пред притиском удружења која су се залагала за њихово увођење и чији представници тврде да „маркице нису дале очекиване резултате”, јер је нелегална продаја брашна и даље велики проблем.
Здравко Шајатовић, председник „Житоуније” објашњава да су маркице лепили и произвођачи из легалних токова и они из сиве зоне, јер им је било исплативије то него да плаћају огромне казне.
Проблем је што није контролисан промет преко текућих рачуна, због чега је држава и даље губила ПДВ.
– Изостао је други корак пореске управе. Маркице су прерасле у огроман трошак за произвођаче. Такође, ни ЕУ не прихвата такав начин контроле. Хрвати су, рецимо, морали по уласку у ЕУ да укину такве прописе и пређу на други вид борбе против сивог тржишта – каже Шајатовић.
На који начин ће се држава изборити са овим проблемом, будући да у сивој зони послује велики број млинова и пекара, тек ће се видети.
Према анализи европске статистике, од пре неколико година, у овом сектору нелегално ради 30 до 40 одсто фирми у Србији. Наш саговорник истиче да је у држави регистровано око 300 млинова и око 3.000 пекара па је јасно колике су размере проблема.
– Очекујемо да ће држава сада на друге начине морати да се ухвати у коштац са продајом брашна на црно. Проблем је што нема довољан број инспектора и што су они најчешће контролисали велике млинове који углавном раде легално – истиче Шајатовић и додаје да је суштина била да се контролишу мали, занатски млинови.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
